Kako bi motivisali vršnjake da glasaju na izborima 17. decembra, neformalno udruženje mladih pokrenulo je kampanju “I ti se pitaš”. Oni skečevima i videima na društvenim mrežama žele da pokažu da se i mladi pitaju i da izbori “nisu ništa strašno”. Dok istraživanja pokazuju da mladi nisu tema u predizbornim kampanjama, kao i da interesovanje za politiku među mladima opada, oni ih podsećaju da svojim glasom mogu da pokrenu promene.
“Od 18. rođendana i ti se pitaš”, poručuju srednjoškolci u video gde slavljenica kao rođendanski poklon dobija pravo glasa. Ovo je samo jedan od kratkih “reelsova” koje je osmislilo udruženje “I mi se pitamo”. Članovi udruženja, koje pretežno čine srednjoškolci, kampanju su pokrenuli kako bi proširili svest među mladima o tome koliko je važno da iskoriste svoje pravo i glasaju.
Oni su svesni šta se događa i kažu pa šta ja tu mogu da promenim. Umesto toga da kritikujemo ostale što tako veruju, odlučili smo da im vratimo nadu i veru da mogu svašta da promene kao pojedinci – kaže Isidora Bojović ispred udruženja.
Prema istraživanju KOMS – a, 63% mladih ne zna da li bi izašlo na izbore. Oni, zajedno sa ostatkom populacije, nisu svesni da je politika svakodnevni deo njihovog života, napominje Bojović.
Mnogo puta će u životu stvari da nam se dese koje su potpuno van naše kontrole i kad dobijemo priliku da možemo da imamo kontrolu nad barem nečim u našem životu, mi tu kontrolu i priliku treba odmah da ugrabimo.
Zaključuje da ako se mladi oko nečeg pitaju treba da znaju odgovor i iskoriste priliku da daju isti. Kampanju inače vode preko društvenih mreža, ali i neposrednim kontaktom sa mladima jer je, kažu, najbolji način da širimo svest da pričamo jedni drugima o tome – mladi mladima.
KOMS prati obraćanja mladima tokom kampanje
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) pokrenula je Monitoring izborne kampanje, u kome će pratiti i analizirati obraćanja političara prema mladima. Navode da to rade, da bi mladi imali uvid u to ko im se, na koj način i u kojoj meri obraća putem kanala komunikacije.
Za sada su objavljena dva izveštaja za period od 1. novembra do 19. novembra, a predstavnici proglašenih izbornih lista obratili su se mladima ukupno 23 puta. U prvoj nedelji je bilo 17 obraćanja, a Izborna lista “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) i opoziciona izborna lista “Srbija protiv nasilja” najviše su se bavile pitanjem mladih i to sedam puta.
U drugoj nedelji ih je bilo znatno manje – ukupno šest obraćanja, od kojih se četiri puta obratila lista SNS-a.
Mladima su se do sada pored izborne liste “Srbija ne sme da stane” i “Srbije protiv nasilja”, obratile i izborna lista SPS-a, Dveri i Zavetnika i koalicije NADA i Narodna stranka.
Profesor Branislav Stevanović sa Filozofskog fakulteta u Nišu da u situaciji u kojoj mladi retko izlaze na izbore, jačaju snage tzv. “sive sile”, a to su penzioneri. Zbog toga političari i posebnu pažnju obraćaju na penzionere koji češće i radije izlaze na izbore, u odnosu na omladinu.
I dok izlazak omladine na glasanje zavisi i od toga da li napolju pada kiša, disciplinovane „sede glave” glasaju još u jutarnjim satima, disciplinovano, u redu, u svojoj najlepšoj odeći – kaže on.
Povećan interes mladih za politiku i njihova veća izlaznost na izborima bi usledila ukoliko bi, kaže Stevanović, došlo do drastičnog pogoršanja političke situacije u zemlji. Na sličan način je, navodi 24. septembra 2000. godine na predsedničke izbore izašao veliki broj registrovanih birača.
Time je bio načet prethodni autoritarni režim – zaključuje profesor Stevanović.
Podseća da je bila stvorena referendumska atmosfera u kojoj su mnogi pitanje opstanka Slobodana Miloševića na mestu predsednika SRJ, shvatili kao pitanje sopstvenog opstanka.
Podsetimo, istraživanje KOMS-a pokazuje i da 54,2% mladih kaže da im politički sistem u Srbiji ne omogućava da utiču na političke procese i odluke. S druge strane samo 0,7% njih kaže suprotno – da im omogućava.