Otvoreni frontovi i sukobi, „novinari sa etikom“, pisci i NIN-ova nagrada, „vrući“ tvitovi i rat provajdera – neke su od tema o kojima se razgovaralo na Medijskom prelistavanju sa urednikom dnevnog lista Danas Dražom Petrovićem u EU info kutku. Uglavnom kroz šalu, a na trenutke i sasvim ozbiljno, komentarisali su se najupečatljiviji naslovi koje smo mogli da pročitamo u medijima.
Komentar sociološkinje Vesne Pešić na Twitter-u, nakon čega je reagovalo Više javno tužilaštvo naredivši odeljenju za Visokotehnološki kriminal da preispita sporni tvit, izašao je iz okvira društvenih mreža i postao medijska tema.
„Postoji određena paronoja u srpskoj vlasti, svi hoće da ubiju nekog iz vlasti, posebno predsednika, i mi smo to shvatili kao deo te paranoje, i eto sada Vesna Pešić hoće da puca, da stavi cev na glavu. Naša prva procena je bila da Vesna Pešić ne liči na teroristkinju. Iskazivanje bilo kakvog mišljenja, pa i na Tviteru, ima za posledicu to da vas uvek neko pogrešno protumači ili vas tumači kao većinskog kreatora javnog mnjenja“, ističe Petrović i dodaje da je razlika između medija i društvenih mreža to što mediji imaju urednike.
O sukobu operatera Telekoma i Junajted grupe zbog izbacivanja TV N1 iz kablovske ponude Telekoma urednik lista Danas kaže da cela priča izgleda kao sukob dve kompanije oko medijskog prostora.
„Tu je jedini problem što je SBB očigledno kompanija koja je postala državni neprijatelj zato što ima N1 i Novu S, koja je postala sigurna kuća za nepoželjne satiričare, komičare, Kesića, Ivanovića i Olju Bećković, koja nije satiričar i komičar. Upravo je kampanju #DaSeVidiN1 prvi podržao list Danas, a nema mnogo medija koji bi im dali podršku“, kaže Petrović.
On kaže da je u našem društvu stvorena atmosfera u kojoj se iz dva rova bore oni koji podržavaju vlast i oni koji su protiv nje, i zato je teško odupreti se manipulacijama, pa preporučuje da se sagledava širi kontekst priče i pročita pravo značenje poruke.
„Nekako počinjete da razmišljate da će ako se, recimo, ne slažete sa time što govori jedna strana, vi postati ’izdajnik’ i da će na društvenim mrežama početi da vas prozivaju za razne stvari. Nama se desilo pre nekoliko dana da smo objavili reklamu Supernove i sad je bila dilema zašto smo mi to pustili kao neko ko je prijateljski nastrojen prema N1, a u tom oglasu nije bilo ništa što je protiv N1. Tu postoji nešto što je ljudima nepoznato, a to je da vi kao medij ne možete da odbijete oglas po Zakonu o oglašavanju, osim ako je u suprotnosti sa moralnim načelima, ako nekog vređa na nekoj osnovi, ako je politička poruka… Mi smo to objavili i to je bio jedan od razloga da nas proglase izdajnicima. Bio je i jedan tvit gde su napisali ’Draža propo’. Mi prosto živimo u društvu gde ne možete biti na sredini, ili ste na početku ili na kraju“.
Urednik lista Danas osvrnuo se na to što ih smatraju Đilasovcima iako kaže da nemaju nikakve veze sa njim.
„I kada se desi da objavimo naslov ili naslovnu stranu o Đilasu, to je samo zato što smo procenili da je javni interes da se čuje šta misli opozicija, pošto ona u dnevnoj štampi nema mnogo prostora. Opozicija se i te kako ljuti i na N1 i na Danas, na primer, kada je Bastać gostovao kod Minje na N1, pa ga je ona ’ispreskakala’ pitanjima, kao i duel sa Sergejem Trifunovićem. Nisu oni neki ljudi koji će možda jednog dana doći na vlast, pa će biti oduševljeni slobodom medija. Političari ne vole negativan publicitet, svi vole da se o njima piše lepo. I N1 nije opoziciona televizija, iako puštaju opoziciju. Vi imate i u Danasu i na N1 da se ’potkači’ i opozicija, ne samo vlast“.
Draža Petrović dodaje da često putuje po Srbiji i da je primetio da građani o politici pričaju „kao spikerke sa Pinka“.
„Ljudi su prosto upili sve to i sada vi treba da ih ubeđujete u razne stvari koje su videli u medijima. Postala je dosadna moja priča kako mediji treba da izveštavaju. To je jednostavna stvar – zovete obe strane i prepustite čitaocima da iz te obe strane izvuku zaključak“, poručuje Petrović.
Povezane vesti
Zakon o javnom informisanju 1998 – sedamnaest godina nakon ukidanja, gde su mediji u Srbiji danas? 
Ljudska prava i slobode se osvajaju – ne dobijaju se na poklon 
Žene prave vesti, ali se u njima manje pojavljuju – “ta vest postaje taj vest” 
Mladi u Srbiji znaju kakve medije žele, ali su malo prisutni u njima