U većini rasprava o post istini, koje se već dugo vode u svetu, nepravedno je zaobiđen veliki doprinos srpskih vlasti. On se u domaćoj izvedbi zove zamena teza i najkorišćeniji je instrument u borbi protiv “izdajnika”, “plaćenika” i “rušilaca ustavnog poretka”, kako vlasti nazivaju političke protivnike, odnosno one koji drugačije misle.
Poslednjih nedelja su u tome isprednjačile dve dame. Tako je predsednica parlamenta Maja Gojković patetično i uzbuđenim glasom zatražila od poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da podnese ostavku na to mesto i da se onda kandiduje za gradonačelnika Beograda, jer njegova funkcija isključuje političko delovanje. Pri tom je, ne prvi put, izrekla neistinu, jer je Šabić u intervjuu Kuriru rekao da ne razmišlja o sugestijama da se kandiduje jer „ima da završi još neke stvari kao poverenik“. Osim toga, on radi samo ono što mu je u opisu posla, a to je da kontroliše ponašanje državnih organa i izveštava o nepravilnostima što je za srpske vlasti par ekselans dokaz političkog i to opozicionog delovanja. Istovremeno, Maja Gojković njegove godišnje izveštaje parlamentu drži u fioci i ne iznosi ih u parlamentarnu raspravu iako je na to obavezna.
Maja Gojković, međutim, nije, pred poslednje predsedničke izbore, zatražila od tadašnjeg premijera a sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića da podnese ostavku na premijersku funkciju pre izbora. Istovremeno, ona je, posle konsultacija sa njim, suspendovala rad parlamenta do izbora, obrazloživši to velikom, očitom i lako proverljvom neistinom, da parlament ne radi u vreme izbora. Prećutala je pritom da skupština ne radi ali samo kada su u pitanju parlamentarni izbori, što ovde nije bio slučaj.
Njoj se, pored mnogih drugih, ovih dana pridružila i premijerka Ana Brnabić. Za razliku od servilnog stava prema ruskom ambasadoru kome je predala transkript sopstvenog intervjua Blumbergu, ona je odlučila da strogoću trenira na radnicima Fijata u štrajku. Počela je od optužbe da oni ugrožavaju reforme, srpski BDP i nacionalnu ekonomiju, kao i da teraju strane investitore. Tome su se horski pridružili i mnogi drugi, a predsednik Vučić je, sa filozofskim mirom, konstatovao da vlada smo ispunjava ugovor koji su potpisali “žuti”. No šta ga je sprečavalo da ga, ako je smatrao da je loš za zemlju, raskine, da ga objavi u celini ili bar smanji subvencije koje se iz budžeta isplaćuju Fijatu a koje su veće od ukupnih primanja radnika.
Međutim, gotovo milijarda evra koju je država oprostila ruiniranom kombinatu Bor, po njemu, ne predstavlja ugrožavanje ekonomije zemlje. Na sve prekršaje domaćih zakona od strane stranih investitora vlasti ćute, ne reaguju ni na pelene koje nose radnici i njihovo fizičko maltretiranje, a Srbiju nude kao zemlju kvalifikovane jeftine radne snage. Pomenimo da radnici u automobilskoj industriji Srbije zarađuju više samo od onih u Indiji i Meksiku. Sve to nije, po vlastima, rušenje ekonomskog sistema zemlje kao što to nije i njeno dovođenje u polukolonijalni položaj.
Brnabićka je zatim otišla i dalje, izrekavši novu neistinu, odnosno zamenu teze, da štrajk ima političku osnovu. Da, pitanje štrajka je stvarno politizovano ali od strane premijerke jer je upravo ona dala celoj priči političku konotaciju pretvarajući štrajkaški zahtev za poštovanje domaćih zakona u političku borbu.
Zbog svega ovog čovek se nađe u nedoumici – da li je Ana Brnabić srpski ili italijanski premijer i zastupnik interesa Fijata.
Pomenimo još samo jednu ilustraciju ovog SNS principa. Malobrojne građane, koji su mirno protestovali tokom prve Vučićeve inauguracije pred parlamentom i koje su fizički napali pripadnici njegovog obezbeđenja, predsednik je optužio da su nameravali da “izazovu krvoproliće”.
Primeri koje smo naveli, a ima ih još mnogo, ukazuju da se SNS vlasti ponašaju poput aktera kultnog filma Balkanski špijun. Oni kritičare i one koji postavljaju nezgodna pitanja napadnu, maltretiraju psihički, politički pa i fizički, zatim ih optuže da su nasilnici, izdajnici i da pripremaju rušenje ustavnog poretka. A onda se režim obrati rečima Ilije Čvorovića – da ti lepo priznaš, da olakšaš dušu, onda da popijemo kafu a “Đura će ti oprostiti što te je tukao”. Problem je samo u tome što je to srpska stvarnost a ne ovaj odličan film.