„Aktivizam uvek ima smisla i mora da postoji. Pogotovo ako je reč o građanskom aktivizmu,čiji je cilj da se nešto promeni. Zato građani moraju da imaju visoko razvijenu svest o sebi, o tome kakva je politička situacija i da reaguju na sve što nije dobro i što ugrožava i društvenu i prirodnu sredinu“, navodi profesorka Departmana za sociologiju i dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu dr Natalija Jovanović.
Poslednja dva slučaja građanskog aktivizma koja su tokom prethodnog meseca bila u žiži interesovanja medija i građana jesu Incijativa za Požegu i Aleksinčani koji su se protivili seči stabala u tom mestu.
Kako navodi Dušan Mirkić iz Inicijative za Požegu, pre godinu i po dana krenuli su sa građanskim protestima u ovoj opštini jer su došli do dokaza da opštinska vlast ne radi po zakonu, već nauštrb ovog mesta. U maju je čitavo rukovodstvo ove opštine uhapšeno u policijskoj akciji.
„Počeli smo tako što se opštinska vlast osetila moćnom da može da radi šta hoće i na bahati način u krugu porodice podeli sto hiljada evra otkupninom nelegalne zgrade. Skupili smo se, bio je prvi protest, bio je drugi protest, ali ništa se samim protestima ne bi rešilo da nismo krenuli u pravno-formalnu borbu sa njima i da podnosimo krivične prijave, vodimo upravne sporove, da učestvujemo na javnim raspravama, da podnosimo žalbe“, pojašnjava on.
Sa druge strane, nakon suprotstavljanja seči stabala u centru Aleksinca, aktivisti i novinaru Dušanu Ostojiću zapaljen je auto. U izjavi za naš portal, Ostojić je rekao da je policija izvršila uviđaj i utvrdila da je požar podmenut, rekonstruisavši kako je do toga došlo. Nakon nekoliko dana pronađeni su i počinioci koji su i priznali da su zapalili auto.
Ipak, Ostojić je za naš portal naveo da je suprotstavljanje seči stabala u gradu interpretirano kao lični rat protiv vlasti i da je time obesmišljeno njegovo delovanje. Naveo je tada da se zbog svega plaši za sigurnost porodice i da se najverovatnije neće dalje baviti novinarstvom i aktivizmom.
I u Požegi je bila slična situacija, pa Mirkić navodi da su građani bili na njihovoj strani, ali da zbog društvene klime nisu smeli da istupe. Međutim, dodaje da su sada ohrabreni kada su videli da grupa ljudi može da promeni nešto u gradu.
„Građanski aktivisti moraju biti hrabri, moramo se boriti svim silama, čak se po cenu velikih odricanja moramo boriti kako bismo imali normalno društvo sutra, da možemo normalno da radimo, da normalno živimo i da naše prijatelje i decu, pogotovo, ne gledamo preko skajpa“, ističe on.
Profesorka Natalija Jovanović navodi da su napadi, naročito napad na Ostojića u Aleksincu, potvrda da aktivizam mora biti izraženiji i masovniji, te da građani moraju reagovati ako neko od njih bude napadnut.
„Kao u onoj izreci ‘nisam se bunio kada su druge odvodili, a kada su mene odveli nije imao više ko da se buni’, tako je idruštvo u obavezi da reaguje na sve što nije dobro – i kada je reč o društvenom problemu, ali i kada je reč o političkoj situaciji”, zaključuje profesorka Jovanović.
Povezane vesti
Mladi u Srbiji znaju kakve medije žele, ali su malo prisutni u njima 
Branimir Stanković, lingvista: Naš dijalekat i mi kao njegovi govornici nismo manje vredni od ostalih u Srbiji 
„Da li radnici ili radnice proslavljaju Međunarodni dan žena?“ – pitanje rodno senzitivnog jezika 
“Popularna demokratija”: Edukacijom do poboljšanja građanskog aktivizma među mladima