Strip autor Vladimir Krstić Laci devetom umetnošću bavi se od početka osamdesetih godina XX veka. Krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina zbog krize u zemlji, finansijske neisplativosti stripa, ali i opadanja interesovanja za domaći strip, Krstić se okreće grafičkom dizajnu. U svet stripa vraća se nakon veće pauze sarađujući sa izdavačima iz „kolevke“ ove umetnosti – Francuske.
„Kolevka umetnosti je upravo zato što selektivno radi sa autorima iz celog stripa“, pojašnjava Krstić.
Deveta umetnost odavno je iz supkulture prešla u kulturu u Francuskoj, a autori idu rame uz rame sa ostalim umetnicima. Iako su strip stvaraoci iz raznih zemalja sveta, ono što oni urade za francusko tržište ostaje kao kulturna baština Francuske.
„Francuska je poznata po tome da skuplja umetnička dela širom sveta“, kaže naš sagovornik i dodaje da ima vrhunskih umetničkih dela u francuskom stripu.
Francuska škola stripa i zahtevi
Specifičnost publike i izdavača ove zemlje, kada je reč o stripu, ogleda se i u insistiranju na takozvanoj francuskoj školi stripa. Ipak, Krstić dodaje da „spoj originalnosti i zahteva da se prilagodi francuskom karakteru donosi dobitnu kombinaciju“.
Konkurentno francusko tržište, po rečima Krstića, predstavljalo je izazov, ali on je uspeo da se probije i potvrdi svoju poziciju. O uspehu svedoči i grand-pri „Zlatna muza“ koji je Krstić dobio na festivalu u San Remiju upravo od publike.
„Francuska publika u jednom kadru stripa može da prepozna da li ste nešto radili sa punom koncentracijom ili sa daleko manjom koncentracijom“, pojašnjava Krstić.
Iako zahtevna, publika francuskog stripa je i zahvalna, pa strpljivo čeka u redu na festivalima kako bi od strip autora dobila posvetu.
„Ono što sam primetio, što mi je jako drago kod francuske publike – oni obožavaju da vide taj čin stvaranja: oni vide na licu mesta da je taj crtež – da ste to vi“, zaključuje Krstić.
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu, u okviru projekta “FrankofoNi”, kroz multimedijalne sadržaje predstaviti istaknute građane i građanke Niša koji profesionalno sarađuju sa Francuskom i frankofilski su orijentisani, a u cilju promovisanja istorijski dobrih francusko-srpskih odnosa, ali i zajedničke budućnosti, mogućnosti zajedničkog napretka i razvoja, kao i promovisanju francuskog jezika i kulture. Projekat je podržao Francuski institut u Srbiji.
