Na listi zemalja u kojima se poslednjih 10 godina beleži dramatičan pad sloboda, na 16. mestu nalazi se Srbija. Ovaj podatak iznela je nevladina organizacija „Freedom house“ u svom izveštaju za 2022. godinu. U dokumentu stoji i da je sloboda medija u našoj zemlji narušena na više načina.
Iako se Srbija smatra delimično slobodnom zemljom, pad sloboda je evidentan i dramatičan, navodi se u izveštaju. Fridom haus piše da su se tokom 2022. dogodila brojna kršenja sloboda okupljanja. Bilo je, kažu, i nasilnih represija na skupovima aktivista i protestima. U izveštaju stoji i da je vladajuća partija, osim što je negativno uticala na politička prava i građanske slobode, pritiskala i opoziciju i organizacije građanskog društva, kao i nezavisne medije.
„Uprkos ustavu koji garantuje slobodu štampe i krivičnom zakonu koji kletvu tretira kao krivično delo, sloboda medija je narušena pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga krivična dela, nedostatkom transparentnosti u vlasništvu medija, uređivačkim pritiskom od strane političara i politički povezanih vlasnika medija, direktnim pritiscima i pretnjama novinarima i visokom stopom autocenzure“, piše u izveštaju.
Navodi se i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) kritikovano zbog nedostatka nezavisnosti, posebno kada se odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija. Reporteri bez granica (RSF) okarakterisali su medijsko okruženje kao „zagađeno propagandom, trgovinom uticajem i lažnim vestima“ nakon što su četiri nacionalne frekvencije za emitovanje dodeljene provladinim medijima u julu 2022. Potencijalna peta frekvencija nije dodeljena do kraja godine, što je dovelo do toga da se dva kanala kojima je uskraćena nacionalna frekvencija, N1 i Nova S, privremeno ukidaju u znak protesta.
Primećuje se i da država i vladajuća partija vrše uticaj na privatne medije delom putem reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija. Mnoge privatne kuće su u vlasništvu pristalica Srpske napredne stranke. Neki nacionalni emiteri u privatnom vlasništvu i popularni tabloidi redovno učestvuju u kampanjama klevetanja političke opozicije i drugih navodnih protivnika vlasti. Takođe, vlasti redovno ignorišu ili odbijaju zahteve za informacijama, ometajući rad novinara.
„Nezavisne istražne grupe su sve više bile izložene uznemiravanju, zastrašivanju i nasilju od strane vlasti i provladinih grupa. Nekoliko članova vladajuće stranke otvoreno je pretilo novinarima, a Vučić redovno i javno omalovažava nezavisne medije. Novinari su se suočili sa fizičkim napadima, kampanjama klevetanja, onlajn uznemiravanjem i kaznenim poreskim inspekcijama“.
Nezavisno udruženje novinara Srbije navelo je da je bilo 132 napada na novinare tokom 2022. godine.
Neregularnosti i zastrašivanja tokom predizborne kampanje
U aprilu 2022. godine je predsednik Aleksandar Vučić ponovo izabran za drugi mandat sa 58,6 odsto glasova. Na izborima je učestvovalo osam kandidata.
Kampanja je bila okarakterisana pristrasnošću medija i navodima o zloupotrebi javnih resursa, podsećaju u izveštaju. Medijski angažman predsednika Vučića kao šefa države i lidera SNS omogućio mu je neuporedivo javno izlaganje i nedostajala je jasna razlika između njegovih uloga. On je dobio 74 odsto medijskog vremena predviđenog za sve predsedničke kandidate. Pored toga, posmatrači su prijavili brojne nepravilnosti tokom kampanje i na dan izbora.
„Tokom kampanje, osnovne slobode su generalno poštovane, ali efekat nesrazmerno visokog pristupa medijima omogućen provladinim strankama; pritisak na zaposlene u javnom sektoru i manjinske i socio-ekonomski ugrožene stanovnike, posebno romsku populaciju, da podrže zaposlene; primetne nedoslednosti u finansiranju kampanje; a zloupotreba administrativnih resursa rezultirala je neravnopravnim izbornim okruženjem za kandidate i pružila neprikladne prednosti SNS-u“, navodi se u izveštaju.
Paralelni birački spiskovi su korišćeni za praćenje birača tokom glasanja, a prijavljena je kupovina glasova.
Diskriminacija osetljivih grupa
Razlog za zabrinutost su i radikalna desnica i nasilni navijači kojima smetaju etničke manjine, LGBT+ zajednica i druge grupe, navodi Fridom haus.
Navodi se da se Romi i dalje diskriminišu kad je u pitanju zapošljavanje, stanovanje i školovanje. LGBT+ zajednica na meti je govora mržnje, pretnji i fizičkog nasilja, a počinioci su retko kažnjeni. Fridom haus beleži i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, zbog „pretnji desničarskih grupa“. Ipak, i pored zabrane, hiljade LGBT aktivista učestvovalo je u neformalnoj paradi.
Inače, iz regiona se na listi država u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda na 31. mestu nalazi se Bosna i Hercegovina.
Povezane vesti
UNS: Novinari i medijski radnici treba da budu među prioritetnim grupama za vakcinaciju 
Koalicija za slobodu medija: Hitno zaustaviti kampanju protiv profesionalnih medija i nevladinih organizacija 
Produžen rok za prijavu za Akademiju za razvoj lokalnih medija do kraja oktobra 
Južnjaci nezadovoljni objektivnošću u medijima