Grejanje toplom vodom u Niškoj Banji jeste perspektiva, ali za sada daleka

Niška Banja, Foto: MRCN/M.B.

Alternativni vidovi grejanja svakako jesu nešto o čemu treba razmišljati, naročito sada kada je zagađenost vazduha u Nišu i okolini na nezapamćeno visokom nivou. Korišćenje niškobanjskih geotermalnih voda u ove svrhe za sada se svodi na grejanje hotela Radon, a proširenje sistema na čitavu Banju bio bi „krupan zalogaj“, o kome se može razmišljati tek posle ozbiljnih istraživanja, smatra predsednik opštine Niška Banja Dejan Jovanović.

Protok vode na dva vrela je 64 litra u sekundi, a toplota u glavnom vrelu je 37–38 stepeni, dok je kod Suvog vrela, koje je u šumi, temperatura nešto niža zbog mešanja sa atmosferskom vodom. Prema mišljenju Jovanovića, postojeća količina vode sigurno ne bi bila dovoljna za grejanje cele Banje, ali kaže da bi korišćenje ove vode samo za grejanje bilo nelogično.

Predsednik GO Niška Banja Dejan Jovanović; Foto: MRCN/M.B.

Koristiti toplu vodu iz izvorišta, odnosno prirodni lekoviti faktor direktno u svrhe grejanja, bilo bi kao da se u svom kupatilu umesto vodom, kupamo mlekom. Ova voda u sebi sadrži takve kombinacije pogodnih faktora, odnosno radona, kalcijuma i magnezijuma, koji pomažu da se čovek, koji se u takvoj vodi kupa, rahabilituje od reumatskih i kardiovaskularnih bolesti. Za grejanje se može koristiti otpadna voda, nakon što se ona iskoristi u bazenima i kadama“.

Kako kaže, u Institutu Niška Banja je70-ih godina i bilo predviđeno, kada je Radon građen, da se greje na otpadnu toplu vodu, ali je projekat bio loše urađen.

Zanemarili su činjenicu da je voda iz Niške Banje prepuna krečnjaka, pa je sistem brzo propao, zbog čega su se dugo grejali na mazut, da bi prošle godine počeli da se greju na prelivnu toplu vodu, iz kada i bazena Instituta“, navodi Jovanović kao primer gde se topla voda upravo koristi za centralno grejanje.

Vodu najpre koristiti za lečenje i za razvoj turizma, pa tek onda za grejanje

Jovanović smatra da je realnije trenutno razmišljati o iskorišćenju lekovitog faktora ove vode, koja bi pospešila razvoj turizma u samoj Banji, nakon čega bi moglo da se razmišlja o grejanju na otpadnu vodu.

„Za sada je najlogičnije da sa postojećom infrastrukturom i potencijalima koje ima topla voda podgnemo Nišku Banju na ono mesto na kome je nekada bila“.

Kako kaže, do početka ove godine Institut „Niška Banja“ bio je korisnik tople vode, a sada je, po novom Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, opština vlasnik lekovitog faktora vode.

Toplu vodu treba najpre iskoristiti za turističkoi razvoja Banje; Foto: MRCN/M.B.

Sada opština reguliše cenu za korišćenje tople vode, koja je 25 dinara po metru kubnom kada se koristi u zabavno-rekreativne svrhe, odnosno 20 dinara ako se korisnik bavi zdravstvenom delatnošću. Zakon je regulisao da je korisnik dužan da obezbedi vodomere, pristup ljudima iz lokalne samouprave koji bi proveravali potrošnju. To nam omogućava da proširimo krug korisnika prirodno-lekovitog faktora. Mi već imamo prijavljena dva korisnika – jedan spa centar i jedan bazen. Oni žele da u svoju ponudu uključe i toplu banjsku vodu“, kaže predsednik GO Niška Banja.

Prednost Banje je i to što ima postavljene instalacije i što može da ponudi korišćenje tople vode potencijalnom investitoru. Lozni kalem je kompletno infrastrukturno opremljen, tamo je, nažalost, za sada nikla samo fabrika, ali ostalo su placevi koji su predviđeni za gradnju hotela. Velika je prednost što pored struje, vode, svih komunalija, možemo da ponudimo i toplu vodu“.

Na osnovu ovoga u Banji planiraju da povećaju broj korisnika prirodno-lekovitog dejstva, i da na taj način podižu i prihod opštine, koji će se ulagati u područje sa prirodno-lekovitim faktorom. On kaže da će svaki korisnik, koji zakupi toplu vodu od opštine, biti vlasnik i otpadne, koju može koristiti i za grejanje toplotnim pumpama.


Niška Banja nije izgupila status banje


„Jedini način da se izgubi status banje jeste da ovde formalno prestane da teče topla voda, jer smo 1996. godine status dobili na osnovu dokaza da na ovom području postoje četiri lekovita izvora: glavno vrelo, Suva banja, Školska česma i Banjica u Ostrovici, koja ima pitku vodu od 22 stepena. Izvori nisu presušili i nismo izgubili status banje“, navodi predsednik GO Niška Banja Dejan Jovanović.

Kako kaže, u jednom trenutku je Zavod za statistiku prestao da sagledava broj gostiju u Niškoj Banji, već ih je sjedinio sa turistima iz Niša. Zbog toga Niška Banja u početku nije bila uključena u program sa vaučerima koje deli Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Mi smo tu grešku ispravili i prošle godine je u Niškoj Banji korišćeno 300 vaučera, bilo je uključeno osam privatnih smeštaja, a ove godine ih je već prijavljeno šest. Ovo je za privatne smeštaje dobar podsticaj da podignu nivo svojih usluga, jer svaki turista želi da ima dobar smeštaj, zasebno kupatilo, internet, odnosno uslove kakve je prethodnih godina imao u Sokobanji ili Vrnjačkoj Banji. To razvija i mrežu subagencija, jer vaučere ne mogu da koriste Nišlije, nego ljudi iz drugih gradova. Mi moramo da imamo agencije u drugim gradovima koje će plasirati vaučere, a one će nastaviti i na dalje da nude Nišku Banju kao turističku destinaciju“.

Toplu vodu koja otiče treba iskoristiti

Radeći u Zavodu za urbanizam i na urbanističkim planovima Niške Banje, arhitekta Mihailo Medvedev u prošlosti je bio u toku sa istraživanjima geotermalnih voda.

Arhitekta Mihailo Medvedev; Foto: MRCN/M.B.

„Niškobanjska topla voda curi iz pravca Banje preko Banje Topilo, do polovine grada Niša. Na drugoj polovini je hladna voda, koja ide iz Seličevice, preko centra grada i uliva se u Moravu. Na bazi tople vode u Niškoj Banji sam ‘74. godine projektovao fontanu, iz koje je curila topla voda. Kasnije je dotok vode do fontane presečen zbog toga što navodno nije dovoljno čista, iako niko ne bi pio vodu iz nje. Ideja sa fontanom bila je da posetioci Banje mogu da dođu u kontakt sa toplom vodom dodirom“, priča Medvedev.

Kako kaže, u vreme kada se on interesovao za toplu vodu u Banji, govorilo se da ona ne može da se koristi za grejanje jer je puna krečnjaka i kalcijuma. Sada je, kaže, tehnologija mnogo napredovala, pa smatra da bi u današnje vreme moglo da se nađe tehničko rešenje za korišćenje vode u ove svrhe.

„Ja smatram da u Banji ima vode koja bi mogla da se iskoristi za grejanje, jer ona otiče. Sve što curi niz potok je višak, odnosno neiskorišćena voda. Pored toga, imam informacije koje nisam uspeo da proverim, po kojima je topla voda sprovedena i ispod Loznog kalema i da su tamo ljudi uzgajali sadnice vinove loze, koristeći toplu vodu za zagrevanje leja“, navodi Medvedev i dodaje da bi to mogao da bude dokaz da vode ima dovoljno i da bi, pored grejanja, mogla da se koristi i u neke druge svrhe.

Niška Banja mogla bi da postane zelena

Olivera Milošević iz Udruženja “Zeleni ključ” smatra da bi prelazak sa nekog konvencionalnog vida grejanja, kao što su ugalj ili mazut, na geotermalne vode, automatski značio smanjenje zagađenja vazduha na lokalnom nivou, u zavisnosti od kapaciteta vode u Niškoj Banji. Kako kaže, osim što bi se otpadna geotermalna voda koristila zimi za grejanje, van grejne sezone mogla bi da se koristi za grejanje plastenika ili staklenika.

„To bi moglo da utiče na lokalni razvoj tako što bi se razvijali mali biznisi, kao što su plastenici cveća, začinskog bilja i slično“.

Niška Banja bi mogla da postane zelena banja; Foto: MRCN/M.B.

Da bi se o iskorišćenju ove vode pričalo konkretno, neophodno je da grad pokrene inicijativu kod nadležnih ministarstava, koja bi dala sredstva da se uradi detaljno ispitivanje vode kako bi se sa tim tragalo za potencijalnim investitorima.

„Smatra se da je ovo područje pogodno za grejanje solarnom energijom, koja bi mogla da se kombinuje sa toplotom već iskorišćenje lekovite vode, te bi Niška Banja bila zelena banja i potpuno samoodrživa. Još da se uredi i prikupljanje otpada, i ona bi bila banja za primer“, kaže Milošević.