Iako skoro svaki drugi građanin smatra da aktuelna vlast nije ispunila predizborna obećanja, koalicija okupljena oko Aleksandra Vučića ponovo bi mogla da osvoji najveći broj glasova na parlamentarnim izborima, pokazuje istraživanje CRTE. Ipak, nezadovoljstvo građana pro-demokratska opozicija mogla bi da okrene u svoju korist ukoliko na izbore izađe u koaliciji, a tada bi mogla da osvoji 41% glasova u zemlji, odnosno više od polovine glasova u Beogradu.
“Zamislite situaciju u kojoj se na sledećim parlamentarnim izborima kandiduju samo koalicija koju predvodi Aleksandar Vučić, pokret “Srbija protiv nasilja” i Patriotski blok. Kako biste vi glasali?”. Na ovo pitanje je 49% građana odgovorilo da bi glasalo za koaliciju koju predvodi Aleksandar Vučić, dok bi koalicija “Srbija protiv nasilja” mogla da ima 41% glasova. Prema istraživanju, desni opozicioni blok imao bi 10% glasova.
Izvor: Crta
Sa druge strane, izlazak proevropskih opozicionih stranaka na izbore pojedinačno značajno bi umanjio njihov uspeh, dok bi vladajuće stranke bile uspešnije i zajedno bi osvojile više od polovine glasova.
Ukoliko bi stranke iz bloka „Srbija protiv nasilja“ ipak išle na izbore zasebno, u zbiru bi osvojile 21 odsto glasova, a listu koju predvodi Vučić bi u tom slučaju podržalo 56 odsto građana. Šanse tzv. proevropske opozicije ukoliko se udruži, još su značajnije na beogradskim izborima – podržalo bi je 51 odsto glasača u prestonici – navode iz CRTE.
Stranke desnog bloka bi u oba slučaja, prema istraživanju, imala 10 odsto glasova.
U ovom trenutku većina građana Srbije smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu – 47%, dok to isto misli 55% ispitanika iz Beograda. Gotovo polovina građana misli da vlast nije ispunila svoja predizborna obećanja, pogotovo ona koja se odnose na poboljšanje životnog standarda, a to je mišljenje 54% Beograđana.
Da bi na nezadovoljstvu građana napravila bolji rezultat na izborima, opozicija bi morala zajednički da nastupi – kažu iz ove organizacije.
Takođe, opozicija u koaliciji u glavnom gradu ima šanse i da uzme više od polovine glasova – 51 procenat.
Građani opoziciji zameraju to što nije ujedinjena
Glavne zamerke koje građani imaju prema evropski orijentisanoj opoziciji je što nije ujedinjena (33%) i što nema plan kako da smeni vlast (19%). Iste zamerke građani imaju i za ostale stranke opozicije koje nisu bliske vlasti. Pro-demokratskoj opoziciji ispitanici zameraju i to što ne daju svoja rešenja za najvažnije probleme.
Najviše građana bi od liste za koju bi glasali očekivalo da joj prioritet bude poboljšanje životnog standarda građana (39 odsto) – navode iz CRTE.
Druga najbrojnija grupa su oni koji najpre očekuju suzbijanje korupcije – 19 odsto.
Bes, ljutnja i inflacija
Zabrinutost i strah, kao i bes i ljutnja su osećanja koja su preovladavala kod skoro većine građana Srbije u poslednje vreme, a u Beogradu taj procenat prelazi 50 odsto. Sa druge strane, nada da će uskoro biti bolje prisutna je kod oko trećine građana Srbije, pokazuje istraživanje.
Kao najveći problem danas građani vide ekonomsku situaciju, odnosno loš životni standard, rast cena, inflaciju.
Dok 39 odsto ispitanika izdvaja ekonomiju kao jedan od problema, za 29 odsto njih je to najveći problem s kojim se Srbija danas suočava. Kosovo je kao prvi problem navelo 23 odsto građana i važno je napomenuti da je istraživanje sprovođeno upravo u danima bezbednosne krize na severu Kosova – kažu iz ove organizacije.
Goruću problem u glavnom gradu je, prema rezultatima istraživanja, saobraćaj, infrastruktura, gradnja, zagađenje i ekonomija.
Gotovo isti procenat Beograđana smatra da se danas živi bolje i da se danas živi gore nego pre 10 godina, dok oko 20% smatra da se živi isto.
Kada je reč o standardu danas i pre 10 godina i rezultati koji se odnose na celu zemlju su slični, s tim što nešto veći procenat građana smatra da sada živi bolje – 40%, dok je onih koji su stava da je bolji standard bio 2010-ih 36 odsto.
Inače, Crta je sprovela dva telefonska istraživanja u periodu od 23. septembra do 5. oktobra na slučajnom, reprezentativnom uzorku – za Srbiju bez KiM na uzorku od 1.544 ispitanika i za Beograd na uzorku od 806 ispitanika.
