Pretnje, zastrašivanja, govor mržnje, nasilje nad novinarima i takozvane SLAPP tužbe i dalje su razlozi za brigu – stoji u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu. Takođe, brinu i politički i ekonomski uticaji na medije. U Izveštaju stoji da je u oblasti slobode izražavanja ostvaren napredak – ali ograničen.
Brza reakcija policije i tužilaštva na nekoliko slučajeva napada i pretnji novinarima, a u saradnji sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, primećena je u Izveštaju Evropske komisije. Ipak, situacije u kojima se ometa rad novinara i zastrašuju se, i dalje brine.
Slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje posebno pokreću članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i samocenzuru – stoji u Izveštaju.
Iz dokumenta se može zaključiti i da je primećeno da situaciju dodatno “podgrevaju” učestale izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara.
Nezaobilazna tema u Izveštaju su i novi zakoni, za koje se ističe da će ojačati nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM). Kako stoji u Izveštaju, zakoni i “kodifikuju ulogu Saveta za štampu i čine proces javnog sufinansiranja transparentnijim i dostupnijim”. Ipak, zakonodavni proces nije u potpunosti zavšen u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, piše u dokumentu.
Vlasništvo nad medijima od strane državnih preduzeća bilo je istaknuto u razmatranjima. Učinjen je važan korak u pogledu primene kriterijuma usklađenih sa pravnim tekovinama EU na ocenu državne pomoći, dok treba razjasniti da se antimonopolska pravila i pravila kontrole koncentracija primenjuju na medijski sektor, a mere zaštite medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti dalje treba poboljšati.
Takođe, podseća se, REM je u avgustu prošle godine objavio konkurs za dodelu pete nacionalne frekvencije. Međutim, ona još nije dodeljena “bez verodostojnog opravdanja”.
Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranim manipulacijama informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine – piše u Izveštaju.
NUNS: “Daleko od toga da ima napretka”
U Izveštaju stoji i da je napredak u oblasti slobode izražavanja ograničen. Pravnica Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) saglasna je sa time da postoji napredak kada je u pitanju inicijalno postupanje nadležnih. Ipak, kako kaže, istrage moraju da budu efikasnije, a osuđujućih presuda treba da je više.
Generalno, postojanje samog uspostavljenog mehanizma kontakt tačaka je dobro, ali to je daleko od toga da smo zadovoljni i da je napravljen napredak. I dalje smatramo da istrage moraju biti efikasnije, mora biti više osuđujućih presuda koje bi pored kazne za počinioca imale i preventivni karakter tj. odvraćajući efekat na buduće počinioce. I na takav način stvarati okruženje u kojem novinari mogu nesmetano da obavljaju svoj posao, kaže ona, a prenosi NUNS.
NUNS je do sredine oktobra ove godine zabeležio veliki broj napada i pritisaka. Za 2023. godinu karakteristični su pritisci i različite vrste targetiranja od strane najviših javnih funkcionera. To je primećeno na konferencijama za medije i kroz gostovanja na drugim medijima, kao i putem društvenih mreža.
Sve dok takva retorika postoji ne možemo da očekujemo da će pitanje bezbednosti novinara ostvariti bilo kakav napredak, smatra pravnica NUNS-a.
Kada je reč o novom Zakonu o elektronskim medijima i REM-u, Babićeva kaže da bi neki delovi trebalo da budu detaljnije regulisani poput javnosti rada REM-a, dostupnosti pojedinih dokumenata, zatim da se podnosiocima prijave protiv emitera zbog kršenja zakona i podzakonskih akata omogući da imaju svojstvo stranke u postupku, kao i deo koji se odnosi na praćenje predizborne kampanje od strane REM-a.
