Bujanovčani i Bujanovčanke će na biralištima 2. juna odlučivati između devet izbornih lista. Četiri albanske, četiri srpske i jedna romska nadmetaće se za 41 mesto u lokalnom Parlamentu. Gotovo je izvesno da će albanske liste osvojiti većinu, ali će za razliku od protekle četiri godine, u vlasti sada učestvovati i Srbi, pretpostavlja urednik portala “Bujanovačke” Nikola Lazić. To što na biračkom spisku ima skoro 2.000 ljudi više nego stanovnika u opštini, lokalni političari različito tumače.
Na 59 izbornih mesta nešto blizu 43.000 upisanih birača glasaće za 41 odbornika bujanovačkog Parlamenta.
Jedna od retkih opština na kojoj koalicija oko SNS-a nije prva podnela izbornu listu jeste upravo Bujanovac. Ovde se izborne liste ne dele na leve i desne, vladajuće i opozicione, fantomske i satelitske, već na srpske i albanske. Nacionalna pripadnost važno je političko obeležje ovog multietničkog kraja, s obzirom da se i same izborne liste svrstavaju u dva velika korpusa – srpski i albanski.
Čiji će korpus verovatno i ovoga puta prevagnuti, nije tajna. Albanci čine većinu u Bujanovcu i u poslednjih dvadesetak godina njihove liste uvek dobiju najviše glasova. Pitanje je, kaže Nikola Lazić urednik lokalnog portala Bujanovačke, da li će albanske liste moći samostalno da formiraju vlast.
Albanske stranke će svakako da osvoje veći broj glasova, ali je pitanje da li će moći same da formiraju vlast kao što su to mogle posle izbora 2020. godine kada je prvi put od 2002. godine napravljena samo albanska većina bez učešća Srba u lokalnoj vlasti. Međutim, sada ne verujem da će doći do toga, zato što i među albanskim strankama postoji opozicija, smatra Lazić.
Ta albanska opozicija čiji novooformljeni pokret čine tri albanske stranke – Alternativa za promene, Pokret za Bujanovac i Demokratska unija Albanaca, predala je potpise za koalicionu izbornu listu “Front za promene” predvođenu Arberom Pajazitijem, prenose Bujanovačke.
Ipak, nije razuđenost među strankama jedino što će stati na put albanskoj većini u formiranju vlasti. Iz Bujanovca se od prošlih izbora iselilo dosta ljudi, pa će i to dodatno uticati na izborni rezultat, smatra naš sagovornik.
Od poslednjeg izbornog ciklusa prošle su četiri godine i dosta je birača otišlo odavde, dosta pre svega mladih ljudi iz svih etničkih zajednica. Tako da je veliko pitanje, iako se na biračkom spisku nalazi 42.000 ljudi, realan broj glasača je između 18 i 20 hiljada, koji žive ovde i koji će da izađu na izbore, kaže Lazić.
Ono oko čega se i albanska pozicija i opozicija u Bujanovcu jednoglasno slažu, jeste sprovođenje Plana od sedam tačaka, koji je izradio OEBS, a Vlada Srbije ga usvojila 2013. godine. Ovaj Plan treba da doprinese da albanska zajednica dobije veća prava u Srbiji, posebno u oblasti zapošljavanja u javnom sektoru, većeg investiranja u oblastima sa albanskom većinom i jačanja zdravstvenog i socijalnog sistema zaštite, prenosi portal Bujanovačke.
Lazić kaže da je po pitanju sprovođenja tog plana u poslednje četiri godine jako malo urađeno, a i Izveštaj američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima za prošlu godinu navodi da je po tom pitanju “Vlada Srbije ostvarila mali napredak”, prenose Bujanovačke.
Iako je gotovo cela opština oblepljena plakatima, a stranke na štandovima dele propagandni materijal, predizborna atmosfera u Bujanovcu je mlaka, objašnjava Lazić. Dodaje da kampanja protiče mirno, bez nekih većih incidenata, bez tenzija i predizborne euforije, što je slično kao i u ostalim mestima u kojima će se 2. juna birati lokalna vlast.
Kakvi god rezultati izbora bili, za Bujanovac bi najprofitabilnije bilo da Srbi i Albanci zajedno učestvuju u formiranju većine u lokalnom Parlamentu, smatra Lazić.
Mislim da su albanske stranke spremne da prave tu multietničku vlast, jer verujem da bez bilo kakve konekcije sa lokalnim Srbima, na taj način i konekcijom sa centralnim vlastima nema neke velike koristi, kaže Lazić.
U Bujanovcu više birača nego stanovnika
Broj onih koji imaju pravo glasa u Bujanovcu, veći je gotovo za 2.000 u odnosu na zvaničan broj stanovnika 41.068 koji je utvrđen popisom 2022. godine. Saša Arsić, kandidat za odbornika sa opozicione liste “Promene sad za naše selo, za naš grad”, kaže “da je to samo jedna od uočenih nepravilnosti”.
To jasno svima daje do znanja da birački spisak nije regularan i nemoguće je da uopšte ne postoje lica na teritoriji Opštine Bujanovac koja su ispod 18 godina starosti. To je prva nepravilnost koja je evidentna i koja je toliko transparenta da svako može da je vidi, kaže Arsić.
Međutim, Rahim Salihi sa izborne liste “Partija za demokratsko delovanje” kaže da kada se govori o popisu stanovništva da su time obuhvaćeni samo rezidentni građani, odnosno oni koji žive u Bujanovcu, a kada je reč o biračkom spisku pravo glasa imaju i oni koji žive u inostranstvu.
Broj upisanih birača u Bujanovcu nije da varira onoliko koliko varira u drugim opštinama i gradovima. Ja mislim da se Bujanovac neće suočiti sa situacijom sa kojom se suočio Beograd kada su ljudi došli sa svih strana da glasaju za gradonačelnika, ističe Salihi.
Da je ipak suviše birača na spisku i da oni koji su privremeno u inostranstvu ne mogu da glasaju na lokalnim već samo na republičkim odnosno parlamentarnim izborima, smatra Goran Tašković, predstavnik “Srpske liste za Bujanovac”. Dodaje da je problem sa spiskovima prisutan već duži niz godina.
Ne može neko ko živi u Nemačkoj da glasa i odlučuje o našim komunalnim problemima. Mislim da bi tim pitanjem trebalo da se bavi džava, a nažalost do sada naši odbornici koji su nastupali u Skupštini nikad se nisu pozabavili tim pitanjem, kaže Tašković.
Dodaje da je to “rezervoar glasova koji može da se zloupotrebi”.
Do izbora je ostalo svega par dana, a kandidati za odbornike koriste poslednje vreme do početka izborne tišine. Koje probleme izborne liste u Bujanovcu vide kao prioritetne i na koji način bi ih rešavali, pogledajte u debati Media centra na našem Youtube kanalu.
Povezane vesti
“Kreni-promeni” pozvao nišku opoziciju da zajednički kontrolišu izborni proces 
Povratak bivših predsednika i nova lica – ko su kandidati za čelne ljude u opštinama 
Šest stranaka opozicije izlazi zajedno na lokalne izbore pod sloganom “Biram borbu” 
Mladen Đurić predlog opozicije za predsednika opštine Medijana, najavljena i “žestoka racionalizacija kadrova”