Kastrat Brijani – u svetu hip-hopa poznatiji kao MC Kastro živi i stvara u romskom naselju Beograd mala. Hip-hopom je počeo da se bavi od 1991. godine. Piše socijalno angažovane tekstove uglavnom na romskom jeziku. Smatra da većinska zajednica i dalje ima pogrešnu percepciju o tome šta je romska kultura danas. Danas, i u 45-oj godini stvara jer želi da kroz svoju muziku pošalje važne poruke sistemu o tome šta muči njega, romsku zajednicu ali i čitav narod koji živi u siromaštvu.
„Hip-hopom sam počeo da se bavim daleke 1991. godine kada su počeli ratovi u bivšoj Jugoslaviji. Tada je hip-hop za mene bio samo hobi. Bilo je interesantno. Klinci ko klinci slušali smo taj hip-hop, ali sam i razmišljao kako odrastam i slušao sam sve što se dešava oko mene. Tako sam počeo da razmišljam i da pišem ozbiljnije tekstove. Od hobija, muzika koju sam stvarao vremenom je postala ozbiljnija i profesionalnija. Ljudi su me podržavali i drago mi je zbog toga. Od tada do danas promenila se sredina, ljudi i omladina, ali u meni je ostao isti duh i ljubav prema hip-hopu“, kaže Kastro.
Do sada je objavio tri albuma: “Microphone master”, „Đelem, đelem“ i „Against white supremacy“. Tekstovi koje piše su društveno angažovani i govore o svakodnevnoj borbi čoveka protiv sistema, bez obzira na nacionalnost.
„Septembra je izašao moj novi album koji ima mnogo važnu i jaku poruku. Album se zove „Against White Supremacy“ što u prevodu znači protiv bele nadmoći. Šta hoću time da kažem – ovo nije upućeno narodu, ja nisam rasista. Ta bela nadmoć je vlast, sistem, ljudi koji štete nama – sirotinji, narodu koji pati u današnjem modernom vremenu, u 21. veku. Imam saradnju sa puno repra, MC-jeva i tekstopisaca iz Nemačke i sa ljudima koji me vole i podržavaju tu moju muziku. Pitaju me kako opstajem u 45-oj godini, a ja im kažem: ljubav prema muzici. Kada osećaš i imaš potebu da nešto kažeš. Ja ne mogu da govorim u Vladi Republike Srbije, ali mogu da se obraćam narodu kroz moju muziku. I to radim, naravno. Šaljem poruke kroz socijalno angažovane tekstove da ljudi otvore oči i mozak i da razmišljaju malo šire“.
Kaže da su Romi u Nišu i uopšte u Srbiji u „katastrofalnoj situaciji“ i da je sistem u kojem svi živimo veoma loš. „Ljudi su neljubazni, nervozni, bahati, nemaju ljubavi, nemaju interesovanja. Nemaju razumevanja da te saslušaju šta hoćeš da kažeš, koju poruku imaš, šta imaš. U Nišu stanovnici naselja Crvena Zvezda već 6 meseci nemaju struju. Razumem ja, ne plaćaju. Treba da se plaćaju dugovi i ja apleujem na sve da plate ono što potroše. Dug je dug. Ali kako? Ako u jednom gradu i u državi nema posla i diskriminišu te samo zbog boje kože. Ja ne pričam i ne pišem samo o Romima, pišem u globalu. Svi živimo teško – i većinski narod i manjinski narod. Svi se suočavamo sa istim problemima. To je teško za sve nas. Znam kroz šta prolazimo, ali moramo opstati“.
Kastro najviše nastupa u Evropi: Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, jer je u Srbiji interesovanje za hip-hop manje. Za nastupe uvek titluje svoje tekstove koji su na romskom jeziku. Pesme snima u svojoj kući u mahali, a svoj homestudio je nazvao „Akaša records“ što, kako kaže Kastro, u prevodu znači Bog ili Univerzum snima. Drži i hip-hop radionice mladim reperima.
„Meni nije bitno da imam milionske preglede na Jutjubu i da budem neki superstar. Bitni su mi nastupi. Što više koncerata. Ljudi koji dolaze na moje nastupe znaju šta je prava muzika i mogu da čuju jake poruke. Nažalost, ima malo takve publike. Repujem na romskom, ali imam par pesama i na srpskom.Pa i Šaban Bajramović je pevao na romskom jeziku, a danas i neromi i Romi pevaju njegove tekstove. Takođe, držim radionice mladim reperima i savetujem ih i pričam im kako da napišu dobar tekst, a da bude zanimljiv i malo starijoj populaciji i mlađoj. Oni me saslušaju, poštuju moj rad i sve je to ok, ali nemaju strpljenja, nisu uporni. Saslušaju me, ali rade nešto što bi prodali za keš. Prodali bi i dušu hip-hopa. Oni se ugledaju na one koji imaju veliku publiku, ali ne osećaju dušu hip-hopa. U Srbiji nema posla za hip-hop, osim ako ne ubaciš malo grand show stila ili autotjuna“.
Kastro smatra da, kada se govori o romskoj kulturi, u većinskoj zajednici i dalje postoji percepcija o njoj kao o “kultruri čergara, mečkara, igrača u šarenim odelima sa đinđuvama”, iako se, kao i svaka kultura, romska kultura menjala u skladu sa vremenom.
„Kad nekom iz većinskog naroda kažem romska kultura oni odmah misle to su Romi koji tu nešto igraju, imaju đinđuve, skaču… nije tako. To se promenilo. Ljudi se menjaju. Danas mnogo mladih Roma odrasta u Evropi, obrazovani su, integrisani u društvu. Znaju šta da slušaju. Mnogi i danas na romsku kulturu gledaju kakva je nekad bila. Ima nekih stvari koje su se zadržale i koje još uvek postoje, ali deca počinju da shvataju šta je 21. vek i to počinje da se menja“.
Poručuje da svi treba da budemo ujedninjeni i da širimo ljubav. „One love! Hip-hop pravi slušajte, ne dajte se jer svi živimo u teškim vremenima“.
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini. Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Romanipe – Kultura, tradicija, jezik i religija Roma“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2018. godini.
