Država se, kroz pojedine odredbe u oba medijska zakona koji su u pripremi, vraća u vlasništvo nad medijima. Na probleme koje bi ove izmene mogle da donesu upozorili su učesnici panela “Šta nam donose novi medijski zakoni”, koji je održan u Nišu. Još jednom je naglašeno da je među spornim odredbama i ona koja se odnosi na Savet za štampu i njegovu nadležnost.
Unapređenje odredbi koje se tiču sufinansiranja medijskih projekata učesnici panela vide kao najveće kvalitete novih medijskih zakona. Ipak, najviše se govorilo o problemima koje donose Nacrt zakona o javnom informisanju i zakona o elektronskim medijima. Zakon o javnom informisanju u suprotnosti je sa medijskom strategijom u nekim ključnim odredbama, smatra Marija Obrenović iz Lokal presa.
Pre svega u onoj odredbi koja se tiče vraćanja države u vlasništvo u medijima, to je sad već svima u javnosti poznat član 39 kojim država pokušava na neki način da legalizuje situaciju sa Telekomom i činjenicu da Telekom kao operater ima svoje kanale. To na mala vrata praktično vraća državu u medije i može da na neki način ima puno prostora da zapravo lokalne samouprave i preduzeća na kraju budu vlasnici medija, objašnjava Obernovićeva.
Urednik “Južnih vesti” Milan Zirojević je istakao da ne postiji politička volja za normalnim medijskim okruženjem.
Potreban je korak ka regulaciji “medijske džungle” koja postoji kod nas, ali se ti predlozi uporno odbijaju, zato što nije cilj regulacija, već negativna liberalizacija, u smislu da svako radi šta hoće i da i dalje postoje podeljene strane. Pojačavanje transparentnosti, sistematizaija svega na jednom mestu je dobar predlog, ali da li je to “šminkanje mrtvaca” ili nešto što će doneti suštinsku promenu, ja sam pesimista – kaže Zirojević.
Odredba po kojoj država ponovo treba da se vrati u vlasništvo u medijima postoji u oba zakona, podseća Rade Veljanovski, član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima.
Kad god se država pojavi kao vlasnik, suvlasnik ili neko ko na bilo koji način može da utiče na samostalnost i uređivačku koncepciju medija to odmah kvari celu tu reformu našeg medijskog sistema i to nas vraća unazad, ističe Veljanovski.
Pored ove, najspornija tema u medijskoj javnosti jeste uloga samoregulatornih tela odnosno Saveta za štampu. Odluke Saveta bi trebalo da se praktično vrednuju kao jedan od kriterijuma na učešću u konkursu. Ipak, prema trenutnom Nacrtu, samo za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost.
Svi su zaboravili zašto je to uneto u zakon, a uneto je u zakon da bi država prestala da finansira medije koji ne rade u skladu sa javnim interesom, ne rade u skladu sa profesionalnim standardima i nemaju prava da za to budu nagrađeni novcem iz budžeta odnosno novcem građana, kaže Gordana Novaković iz Saveta za štampu.
Jedan od članova novog Nacrta zakona o javnom informisanju na koji je skrenuta pažnja na panelu je i 36. On se tiče medija civilnih društava. U članu je, između ostalog, istaknuto i da:
“Medijski sadržaj koji proizvodi medij civilnog sektora mora biti u vezi sa oblašću delovanja izdavača medija civilnog sektora”.
Novinarke portala mediareform.rs istakle su da bi na ovaj način zakon uticao na uređivačku politiku medija civilnog društva, kao i da bi to moglo da bude novo opravdanje nadležnima da na pitanja od javnog interesa ne odgovaraju.
