Iako mladi u Nišu smatraju da je mentalno zdravlje izuzetno važno, oni o njemu ne brinu dovoljno i smatraju da ove zdravstvene usluge moraju biti dostupnije, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije. Da mnogi mladi ne znaju kako da dođu do stručnjaka saglasna je psihološkinja studentske poliklinike i istakla da je zapravo procedura jednostavna i brza, a da uputi nisu potrebni.
Stres, nepoverenje u institucije, duga zakazivanja i neadekvatna usluga – ovo su problemi koje su mladi iz Niša istakli kada je u pitanju briga o mentalnom zdravlju.
Na pitanje koliko brinu o mentalnom zdravlju od 1 do 5, većina ispitanika odgovara sa 2, dok na pitanje koliko je briga o mentalnom zdravlju važna, svi odgovaraju ocenom 5. Svi su saglasni sa tim da je mentalno zdravlje podjednako važno koliko i fizičko i kako kažu: ono je i uslov za fizičko. Iako svesni značaja, većina njih ga vrlo svesno zapostavlja – navodi se u izveštaju KOMS-a.
Iako u školama i pri univerzitetima mogu da dobiju besplatnu psihološku pomoć, oni je, pokazuju izveštaj, ne koriste.
… navode da do sada nisu čuli za dobra iskustva sa njima. Ističu problem zakazivanja kod psihijatra u studentskoj poliklinici – traje dugo, a usluga svakako nije adekvatna. Stoga su jednoglasni da briga o mentalnom zdravlju mora da bude pristupačnija mladima – piše u izveštaju.
Sa druge strane, psihološkinja Jelena Stanković iz Studentske poliklinike u Nišu ističe da se trude da mlade informišu kako da dođu do njih, a to najčešće rade putem društvenih mreža. Ipak, nekada to nije dovoljno.
Nemaju svi uvek dostupne informacije. Meni još uvek dođu studenti i kažu ja nisam znao da ste vi tu. Pored toga što mi radimo na informisanju i društvene mreže, opet to nije dovoljno. Obično dođu ljudi koji su čuli da je neko tražio pomoč i dobio je pa oni tako dođu.
Iako mladi kao zamerku naveli dostupnost ovih zdravstvenih usluga, ona navodi da je izuzetno jednostavno zakazati razgovor sa psihologom, a da uputi nisu potrebni.
Oni ne moraju nikakvu proceduru posebnu da prođu, jedini uslov je da zakažu termin da se ne bi pravile gužve. Čeka se uglavnom nedelju dana.
Nepoverenje u institucije i sistemska nebrigu mladi takođe vide kao jedan od ključnih problema. Stankovićeva smatra da se poverenje stvara između pacijenta i zdravstvenog radnika.
Sve zavisi kako neko radi, kada neko dođe da kaže da ga muči nešto, jako je bitno da odgovor koji dobije bude to razumevanje, aktivnost slušanje, empatija, To je ono na čemu insistiram.
Starijim osnovcima i srednjoškolcima na raspolaganju Savetovalište Doma zdravlja
U Nišu, osim studenata, pomoć mogu da dobiju i mladi od 10 do 19 godina. Za njih postoji Savetovalište za mlade, pri Domu zdravlja. Doktorku Biljanu Marković, iz ovog Savetovališta pitali smo da prokomentariše gore navedene rezultate fokus grupe. Stanje u Srbiji je kaže takvo da je narod izgubio poverenje, pa i mladi.
Sistem vrednosti se poremetio, ali kad oni dođu kod nas više niko nije nezadovoljan, nisam čula da je neko bio pa kaže da neće više da dođe. Poverenje možemo da povratimo prijatnim razgovorom, otvorenim. Mi smo prolazili edukacije kako da razgovaramo sa mladima, šta da im kažemo, kako da odgovorimo – kaže doktorka Marković.
Savetovalište može da radi i sa mlađom decom – od sedme godine. One koji dođu, trijažna sestra uputi određenom lekaru koji rade u Savetovalištu. Tu osim uživo razgovora sa psihologom, mogu dobiti i telefonska savetovanja. Ovu uslugu su najčešće i koristili tokom prošle godine – više od 2.000 puta. Problemi zbog kojih se inače javljaju mladi, kaže doktorka Biljana Marković, vezani su za nasilje, probleme u školi, porodici, na ulici.
Depresija i anksioznost najčešći problemi mladih
Prema izveštaju KOMS-a, stres je tokom prošle godine bio prisutan kod 72,1 odsto mladih u Srbiji, anksioznost kod 52 odsto, a depresija kod 37 odsto njih.
Slična slika je i u Nišu, potvrđuje Jelena Stanković iz Savetovališta za mlade. Studenti se najčešče se javljaju na početku studija, kada su česti problemi sa prilagođavanjem. Ovo se tokom studija menja, Stankovićeva dodaje da se najveći broj njih susreće sa depresijjom i anksioznošću.
Može da bude iz oblasti partnerskih odnosa, zatim neka situacija koju treba da reše, u smislu ispit koji su pali pa nakon toga nastane preispitivanje. Tu je i loše raspoloženje do naravno većih problema iz neurotskog spektra, odnosno do problema sa raspoloženjem ili funkcionisanjem.
Naglašava da je traženje pomoći od psihologa korak koji traži više vremena, sigurnosti i hrabrosti. Taj prvi susret je bitan i zato kaže da treba biti pažljiv. Iz obe zdravstvene ustanove navode da mladi često potraže pomoć kod njih, a Markovićeva iz Doma zdravlja primećuje da je depresivnost u porastu kod adolescenata.
Mi imamo i tim za zaštitu dece od nasilja. Radimo nenasilnu prevenciju, znači edukacije za nenasilnu komunikaciju, a radimo i kao tim sa decom koja su žrtve nasilja, naravno i sa roditeljima. Ako smatramo da nije dovoljno, da nemamo kapacitete, obavestimo Centar za socijalni rad i policiju. Uključujemo dečije psihijatre u klinici za mentalno zdravlje – kaže doktorka Biljana Marković.
Obe sagovornice naglašavaju da su svi razgovori poverljivi, da je sve šifrovano i da se ono o čemu se razgovara ne upisuje u karton.
