Dvadeset sedam mini hidroelektrana od planiranih sto četiri na teritoriji južne i istočne Srbije izgrađeno je do novembra 2014, navodi se u bazi podataka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije. Sve ove mini hidroelektrane dobile su status povlašćenog proizvođača. Izgradnja mini hidroelektrana na području Stare planine izazvalo je i najviše pažnje, kao i formiranja grupe “Odbranimo reke Stare planine”. Ova grupa organizovala je nekoliko protestnih skupova od čega je poslednji bio u Beogradu pod nazivom “Reci NE za MHE”. Na ovaj način stanovnici Pirota i Stare planine, kao i ostali građani čitave Srbije želeli su da iskažu svoje neslaganje sa izgradnjom mini hidroelektrana na području ove planine na jugoistoku Srbije čiji su određeni delovi i zaštićena prirodna područja.
Aktivista nekoliko grupa za očuvanje Stare planine Goran Tokić navodi da je planirana izgradnja pedesetak mini hidroelektrana na rekama Stare planine.
„Kada bi se se izgradio deseti deo predviđenoj broja – to više ne bi bila ista planina jer bi bila uništena: ne bi bilo reke Visočice, Temske, ne bi bilo svih pritoka Dojkinačke i Jelovičke reke i stotinak staroplaninskih reka nestaće ispod zemlje“, izjavio je Tokić za portal mediareform.rs.
U intervjuu za Insajder, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je on izričito protiv izgradnje mini hidroelektrana na Staroj planini.
„Samo na Staroj planini ima više od 60 zahteva za izgradnju. Pa to je horor, priroda će biti uništena. Poslednjih godinu dana pokušavam da stvorim ambijent u kojem može otvoreno da se kaže: nije baš najpametnije da se grade MHE u zaštićenim dobrima. Boriću se do kraja i to nema cenu, imamo ozbiljnu podršku građana da sve menjamo, ali trajaće neko vreme“, rekao je Trivan za Insajder.
Kako rade mini hidrolektrane?
Docentkinja sa Katedre za hidroenergetiku Mašinskog fakulteta u Nišu dr Jasmina Bogdanović-Jovanović kaže da su mini hidroelektrane specifična vrsta objekta za proizvodnju električne energije i da turbinama transformišu energiju vode u električnu putem generatora. Na sve ovo utiče pad same reke, kao i protok vode.
“Svaka reka koja ima pad i dovoljan protok može da se iskoristi za gradnju hidroelektrana, pa u skladu sa uslovima ima mini, mikro, kao i većih hidroelektrana. Sama elektrana i turbina se usklađuje u odnosu na kapacitete reke. Dakle, svuda mogu da se postave turbine, ali je pitanje koliko ćete energije dobiti”, pojašnjava ona.
Docentkinja Bogdanović-Jovanović navodi da postoje dva osnovna tipa mini hidroelektrana – pribranske koje se grade tik uz brane akumulacionih jezera koje zavise od ispuštanja vode iz jezera, kao i derivacione o kojima se u poslednje vreme najviše govori, a one se grade na planinskim rekama.
“Derivacione mini hidroelektrane rade na principu pozajmljivanja dela reke ostavljajući biološki minimum od 10 do 30 procenata. Taj pozajmljeni deo reke se vraća nakon prolaska kroz turbinu. Naravno, reka mora u međuvremenu da ‘živi’, ali za to je potrebno proračunati proticaj reke u velikom vremenskom intervalu nakon dugogodišnjeg praćenja reke ponaosob”, objašnjava i dodaje da su ovakve hidroelektrane jednostavnije za izgradnju.
Ono što naša sagovornica ističe jeste da svaka mini hidroelektrana mora biti projektovana u skladu sa rekom na kojoj se nalazi, kao i da se u odnosu na to može i način “pozajmljivanja” vode razlikovati.
“Kod nas je najčešći slučaj da se voda potrebna za pokretanje turbina dovodi cevima, ali mogu da budu i otvoreni kanali. Dakle, ne postoji jedan tip ‘pozajmljivanja’ vode, već može biti u zavisnosti od reke, pa se može napraviti i prijatan prirodni ambijent”, navodi docentkinja Jasmina Bogdanović-Jovanović i ističe da problem nastaje kada se mini hidroelektrane grade tipski jer su zamišljene da ne predstavljaju veliki ekološki problem.
Mini hiodroelektrane – ekološki problem?
Profesor dr Slaviša Stamenković sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu navodi da je pitanje ekološkog aspekta izgradnje bilo kakvog objekta u prirodi poprilično jednostavno, ali da je odgovor dosta složeniji:
“U svetlu izgradnje mini hidroelektrana u našoj zemlji – prvi nivo koji je vezan jeste bilološko-ekološki. Ovaj nivo je kompleksniji i ne mogu se dati crno-beli odgovori. Uticaj bilo kakvih objekata na životnu zajednicu u prirodi je veliki”.
Međutim, naš sagovornik napominje da uticaj može biti veći ili manji, u zavisnosti od područja na kojem se gradi.
“Manje je značajno, ako ljudski faktor ugrozi postojanje neke svuda prisutne vrste, kao što je maslačak. Međutim, nije isto ako ugrozimo Ramondu serbica-u jer je ona značajnija za našu brigu nego maslačak. Zaštićeni prirodni prostori zato zavređuju više pažnje i brige u odnosu na neke druge i mi naše ponašanje moramo da uskladimo u zavisnosti od značaja”, pojašnjava profesor Stamenković i dodaje da je ista situacija i kada se radi o mini hidroelektranama i ističe da “izgradnja u nezaštićenim područjima nije istog uticaja kao na prostorima koji su okarakterisani kao zaštićena područja”.
Jedno od pitanja koja su u tesnoj vezi sa minimalizovanjem uticaja mini hidroelektrana na prirodu jeste i koliko vode ostane u koritu. Naš sagovornik kaže da je tu potrebno upravljati se zakonskim odredbama i onim dokumentima koji slede iz zakona.
“Ne sme da se generalizuje i mora se prema nivou zaštite odrediti stručno merilo. Konkretno za mini hidroelektrane na Staroj planini, studijom je predviđeno sve kako bi se smanjio uticaj ne samo ekosistema same reke, već i okolnih ekosistema na obalama. Prava mera rasuđivanja je upoznavanje sa Studijom o proceni uticaja”, pojašnjava on.
Zakoni se poštuju ili krše?
Drugi nivo na koji treba obratiti pažnju kada je izgradnja mini hidroelektrana u pitanju, navodi profesor Stamenković, jeste zakonski okvir:
“Naš odnos prema prirodnim vrednostima ogleda se u različitim vrstama našeg normativnog ponašanja prema prirodi, pa i u zakonskom delu koji određuje naš odnos na tom nivou. Tako imamo nekoliko značajnih zakona – prvi je Zakon o zaštiti životne sredine, zatim Zakon o zaštiti prirode, zatim je tu Strategija o zaštiti biološke raznovrsnosti na teritoriji Republike Srbije. Međutim, možda konkretnije mere koje se tiču uticaja objekata na prirodu jesu one koje je Republika Srbija usvojila i harmonizovala još 2004. sa istovrsnom zakonskog legislativom Evropske unije, a to su Zakon o proceni uticaja objekata na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja planova na životnu sredinu i Zakon o integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađivanja”.
Poslednja tri zakona, navodi, u najneposrednijoj su vezi sa pitanjem izgradnje bilo kakvog objekta u prirodi, pa samim tim i mini hidroelektrana. Legislativa daje mogućnost opštinama, gradovima ili republici da zahtevaju od investitora objekta da izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koja je sačinjena od mišljenja različitih relevantnih stručnjaka. Nakon izrade, formira se komisija koja ocenjuje ovu studiju i daje se dozvola za izgradnju. Ono što naš sagovornik ističe jeste da je u ovakvim studijama predložen minimalni uticaj na životnu sredinu. Komentare na ovu studiju, ističe profesor, osim stručne javnosti može dati i šira, laička, a svaki komentar od značaja mora se uvažiti:
“Prema Zakonu o proceni uticaja, u svakoj fazi primene Zakona o uticaju javno se oglašava zainteresovanoj javnosti da da primedbe. Dakle, Zakon ima intenciju da se uključi javnost u svakom koraku bez obzira da li je u pitanju stručna ili šira javnost, a nazdorni organ je dužan da uzme u obzir i komentar javnosti pri odlučivanju o davanju dozvole”
Nakon dobijanja dozvole, kontrolu nad primenom strategije imaju inspektori za zaštitu prirode. Oni, navodi naš sagovornik, mogu u bilo kom trenutku uporediti koliko se poštuju smernice iz studije o uticaju objekata na životnu sredinu.
U velikom broju slučajeva, ističe profesor Stamenković, insvestitori dobijaju dozvole za gradnju, ali i obavezu da se drže studija, pa samim tim imaju i određena ograničenja.
Efikasnost mini hidroelektrana
Aktivista Udruženog pokreta slobodnih stanara, diplomirani inženjer mašinstva Miroslav Cvetković navodi da mini hidroelektrane jesu efikasne ukoliko se posmatra stepen iskorišćenja energije. Međutim, on navodi da to nije jedini aspekt po kome treba suditi o ovakvom vidu proizvodnje električne energije.
“Pitanje je da li je sada vreme za izgradnju mini hidroelektrana jer Srbija proizvodi dovoljno električne energije, a dokaz jeste da se u određenom periodu proizvedena struja i izvozi. Sa druge strane, ako bi se izgradile sve planirane mini hidroelektrane – po količini dobijene energije jeste dva posto potreba, što je na nivou statističke greške. Dakle, korisnost nije dovoljna, pa bi donelo više štete nego koristi, naročito ako se uzme u obzir da je ovo područje jako siromašno površinskim vodama”, pojašnjava Cvetković.
Ipak, on upozorava da deo novca koji građani plaćaju za obnovljive izvore energije treba da ostane, ali da se sačeka sa mini hidroelektranama.
“Tu ne treba ništa dirati – to su sredstva za podsticanje proizvodnje struje od obnovljivih izvora, ali zasad bih stavio to sa strane kada su u pitanju mini hidroelektrane. Međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da se sredstva u poslednjih dvadesetak godina nisu trošila namenski, bez kontrole se trošilo. Zato je potrebno da postoji socijalna sigurnost i građanska kontrola državnih institucija.
Docentkinja dr Jasmina Bogdanović-Jovanović navodi da nije moguće generalizovati, ali da naša zemlja najviše potencijala ima u hidroenergiji, a da će efikasnost i isplativost mini hidroelekrana doći tek kasnije:
“Kada se stavi na papir – trenutno nemamo direktan interes, zato je pitanje kompleksno jer će možda tih par megavata faliti”.
Osvrnuvši se na situaciju na Zapadu, docentkinja tvrdi da je to nemoguće porediti jer su u Nemačkoj sa gradnjom mini hidroelektrana krenuli dosta ranije.
“Nemaci su u velikom delu svoje energetske potencijale iskoristili, pa se odaje utisak da se ne gradi. Razlog je taj što smo mi tek skoro krenuli u priču iskorišćavanja tih manjih energetskih potencijala”, pojašnjava ona.
Alternative MHE?
Docentkinja Bogdanović-Jovanović navodi da postoje različite alterantive mini hidroelektranama:
“Danas je moguće bilo gde staviti turbinu bilo kakve veličine. Pitanje koliko će vam se isplatiti zavisi od kapaciteta agregata. Međutim, postoji dijapazon mini hidroelekrana koje liče na pribranske, kao i turbinske agregate koje je moguće postaviti na rekama sa većim proticajem, a koje ne zahtevaju velike građevinske radove – to su takozvane Arhimedove turbine koje liče na Arhimedovu spiralu. Recimo, kod bivšeg Grčkog konzulata postoji pad na Nišavi gde je moguće postaviti tu Arhimedovu turbinu. One su uglavno ekološke jer kroz zavojnice ribe mogu prolaziti kroz njih, a postavljaju se i u kontra gde je put migracija riba, pa im se pomaže vraćanje u mrestilište”.
