„Treba verovati u ideju, ali treba biti i uporan do krajnjih granica.. Mi smo od nemogućih stvari došli do ovoga i čekamo da nam neko dođe i kaže da je nemoguće kako bismo to uradili. Mislim da je sve moguće ako imaš dobru ekipu i dobru ideju“, kaže za portal mediareform.rs direktor Deli prostora, jedan osnivača Proaktiva i ovogodišnji dobitnik nagrade Preduzetnikus Nenad Stojanović.
Na nedavno završenom Nacionalnom takmičenju najboljih učeničkih kompanija u organizaciji Dostignuća mladih, prvi co-working prostor iz Niša, osnovan pre samo tri godine, dobio je nagradu za najboljeg poslovnog volontera. Dosad su ovu nagradu dobijali direktori velikih korporacija, banaka, a ovo je prvi put da ode u ruke nekoga sa juga Srbije, a u isti mah i nekog ko dolazi iz civilnog sektora.
„Naravno, ova nagrada nije samo moja, već pripada svima koji su uticali da Deli postane to što jeste. Dakle, i ljudi koji rade u Deliju, naši stanari, ali i svi partneri Proaktiva i Delija u Nišu koji zaista prave promenu na lokalu“, navodi Stojanović.
Četrdesetak preduzeća je tokom ove tri godine izašlo iz prostora, i oni sada svoje usluge i proizvode plasiraju na svetsko tržište. Svega ovoga ne bi bilio, navodi, da kroz programe razmene predstavnici organizacije Proaktiv nisu putovali i videli slične prostore širom zemalja Evropske unije.
„Videli smo da u normalnim zemljama postoje ovakvi prostori, koji mladom čoveku omogućavaju da dođe i proba svoju ideju, da padne, ali i da se uzdigne sa svakom sledećom. Prosto nam je bilo neverovatno kako tako nečeg nema u Srbiji. Znate, u Srbiji možete da probate jednom tako što ćete pitati roditelje da vas finansijski pomognu, a sledećeg meseca kada se desi pad, doći će i reći da su vas upozoravali na to. To je kraj preduzetništva u Srbiji“, pojašnjava naš sagovornik.
Deli je među prvima u Srbiji, a prvi u Nišu odlučio da pruži prostor srednjoškolcima i studentima da se otisnu u svet i postanu uspešni preduzetnici ili barem da budu preduzetnici koji imaju novu šansu za uspeh. Danas je, kaže, ovaj prostor postao tesan i u narednom periodu najavljuju selidbu u veći i lepši prostor.
Jedina stvar koja fali, navodi Stojanović, jeste podrška institucija sistema, kao i novca. Mladi, inovativni i kreativni ljudi uvek nađu novac, naročito na jugu Srbije.
Značaj Delija je i u tome što su pokazali i ljudima koji žive u manjim sredinama da je moguće stvoriti ovako nešto. Pomak u Zaječaru, IT centar u Boru, co-working prostori u Pirotu, Novom Pazaru, čak i u Vrmdži neki su od četrdesetak prostora koji trenutno postoje u Srbiji:
„U ovim prostorima godišnje se organizuje više od trista događaja, a preko sto devedeset hiljada ljudi prođe kroz njih. U svakom slučaju je ovo oblast koja se razvija i može da bude pokretač svakog grada“, dodaje.
„Iako su prostori koji su nam bili uzori bili veliki i u velikim gradovima, oni su u sebi nosili duh koji mi imamo. Najbliži sličan je Beta House u Sofiji – u napuštenoj školi smešteno je trista ljudi koji stvaraju nove vrednosti. Pa ako može Sofija, može i Niš“, kaže Stojanović.
Deli je usko povezan sa lokalnom zajednicom.
„Mislim da je Deli kroz svoje događaje, kroz tribine doprineo da se čuje glas građana. Konačno treba da se priča o javnim budžetima i da se zna koliko se novca izdvaja za mlade, koliko za preduzetništvo, koliko za kulturu i socijalu. Naši ljudi vrlo dobro znaju šta žele, ali malo su uključeni u proces donošenja odluka“, kaže Nenad Stojanović i dodaje da je potrebno da lokalna zajednica, kako u Nišu, tako i u drugim mestima, mora da bude glasnija, jasnija i proaktivnija kako bi naterala lokalne vlasti da čuju i poslušaju te građane.
Srbija na putu u Evropsku uniju mora da stvori uslove koji postoje u zemljama članicama, navodi on, i tek tada će moći da uđe u EU. Zato Deli, zajedno sa Proaktivom i drugim partnerima, menja Niš.
„Gdegod zagrebete u Nišu, kojugod oblast pogledate – neko iz civilnog društva u Nišu pravi ključne pomake. Nadam se da će institucije i Grad prepoznati sve niške organizacije koje rade na poboljšanju života u Nišu jer je u inateresu da se prave partnerstva kako bi se napravila promena nabolje”, zaključuje Stojanović.
