Autor: Miljan Janković
Prelazak raskrsnica gde semafori nemaju zvučni signal za slepe ljude predstavlja životnu opasnost, kaže Nišlijka Marija Milanović, članica Saveza slepih Srbije. U njenom rodnom gradu najveće raskrsnice nisu ozvučene, pa je, kaže, svaki prelazak ulice poseban izazov. Iako su semafori u Nišu ranije upozoravali pešake i glasovnim porukama, već godinama to nije slučaj. Da li će, kada i kako ovaj problem biti rešen za sada nije poznato, jer novinari i dalje čekaju odgovore nadležnih institucija.
Prema Marijinim rečima u centralnom gradskom jezgru zvučni signal za bezbedan prelazak ulice jedino još šalje semafor na pešačkom kod Tvrđave. Svi ostali semafori, na mnogo prometnijim raskrsnicama, su „nemi“.
Ne bih sa sigurnošću mogla da kažem tačno vreme, ali pre nekih šest godina semafori na raskrsnici kod Suda i Pozorišta više nemaju signal, a znatno ranije ta funkcija više nije u upotrebi na semaforu na uglu Milojka Lešjanina i knjeginje Ljubice kod tzv. Ureda, kao i kod Crvenog pevca. Trenutno jedino postoji zvučni signal na prelazu kod Tvrđavskog mosta i delimično na Paliluli u Episkopskoj, ali tu nisam prolazila nekoliko meseci, pa Vam ne mogu sa sigurnošću reći da li radi ili ne – kaže Marija.
Ona je psihološkinja i master komunikološkinja i godinama se do svog Filozofskog fakulteta bezbedno kretala. Danas je osobama koje ne vide, mnogo teže da prođu centranlnim niškim ulicama.
“Nedostatak informacije o tome da li je na semaforu zeleno ili crveno svetlo utiče na slepe osobe baš onako kako bi uticao na bilo koju osobu koja ne bi znala kada je bezbedno preći ulicu, a kada ne. Jednostavno, neka svako od vas zamisli kako bi se osećao da svakoga dana mora da pređe nekoliko raskrsnica, a da pri tome ne znali da li je na semaforu zeleno ili crveno svetlo. Složićete se da u najmanju ruku ne bi bilo prijatno, a ono što je mnogo važnije nije ni bezbedno i prelazak ulice bez ovakve vrste informacije je životno opasan” – pojašnjava ova Nišlijka.
Zato se Marija, kako kaže, snalazi kako ume, a povremeno joj u prelasku ulice pomognu i sugrađani.
U nekim sličajevima na manje prometnim raskrsnicama mogu da se oslonim na sluh i uz podignut beli štap, prilikom prelaska ulice, pređem na drugu stranu, dok u pojedinim situacijama i uvek na pojedinim vrlo prometnim raskrsnicama naročito na onim gde postoji uslovno zeleno svetlo pitam prolaznike da mi pomognu prilikom prelaska ili da mi makar daju informaciju o tome kada se na semaforu uključi zeleno svetlo – pojašnjava ona.
Kada je i zašto ukinut zvuk sa semafora?
Nišlije se sećaju da se godinama sa semafora kod Narodnog pozorišta čula rečenica „Možete preći Sinđelićev trg“. Slično je bilo i na raskrsnici kod Crvenog pevca, kao i na onoj kod Ureda. Međutim, glas sa semafora je utihnuo, a to kao da mnogi od nas nisu ni primetili.
Primetila je Marija i drugi kojima je ovakva vrsta asistencije potrebna. Ipak, ni ona ne može sa sigurnošću da kaže zašto su semafori „ućutali“.
Pre nekoliko godina kontaktirala sam „Parking servis“ i Upravu za saobraćaj, ali mi je rečeno da postoji zabuna u vezi sa nadležnostima za održavanje zvučnih semafora, da su pojedini ljudi negodovali jer im smetaju i slično. Kao što uvek ističem ja razumem potrebu ljudi za smanjenjem buke u gradu, ali smatram da je moguće pronaći različita rešenja kako bi svi bili zadovoljni. I stanari okolnih zgrada, zaposleni u obližnjim objektima, a i mi kojima je ovakva vrsta signalizacije neophodna za svakodnevno učešće u saobraćaju – pojašnjava Marija.
Iz „Parking servisa“ nisu odgovorili ni na pitanja novinara i pored nekoliko poziva i poslatih SMS-ova. Delimičan odgovor stigao je iz Gradske uprave za komunalne delatnosti, iz Odseka za saobraćaj, ali i oni su samo prebacili odgovornost.
Obaveštavamo Vas da smo Vaš zahtev prosledili JP Direkciji za izgradnju grada Niša, radi pribavljanja relevantnih podataka, te da ćemo po dostavljanju podataka od strane Direkcije, odmah odogovoriti na Vaša pitanja – pišu iz Uprave.
Do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.
Problem sa semaforima koji ne emituju zvuk ostaje, a Marija predlaže nekoliko rešenja koja bi mogla da pomognu slepima, ali i stanarima okolnih zgrada ukoliko im buka sa raskrsnica zaista smeta.
Mogu se nabaviti instalacije sa drugačijim zvukovima, niže frekvencije, koji bi zvučali poput kuckanja, a koji ne bi uznemiravali ljude, a ujedno bili dovoljni da ih osobe sa oštećenjem vida čuju, mogu se napraviti semafori sa tasterima na čiji pritisak bi se nakon nekoliko sekundi pri promeni svetla začuo zvučni signal koji bi se isključio nakon jednog ciklusa što su sve rešenja koja postoje u drugim gradovima i zemljama – pojšnjava Nišlijka.
Kao dobar primer ističe Užice, ali i komšijske Zagreb i Ljubljanu.
Stalna konferencija gradova i opština je Gradu Nišu 2016. godine dodelila priznanje za „strateško promišljanje i proaktivnost u razvoju pristupačnosti”. Međutim, sudeći prema stanju na terenu, ta nagrada je sedam godina kasnije očigledno zaboravljena i zaturena u mračnim i prašnjavim ormarima Gradske uprave.
* Tekst je nastao u okviru Akademije za razvoj lokalnih medija koju sprovodi Media i reform centar Niš, uz podršku Američke ambasade u Srbiji. Osnovni cilj programa je podučavanje mladih novinara/ki i studenata/kinja novinarstva, kao i aktivnih građana/ki u južnoj i istočnoj Srbiji, kako bi se olakšalo njihovo zapošljavanje i kako bi postali konkurentniji na tržištu.
Povezane vesti
Iskustva osoba sa invaliditetom u taksi prevozu – dobre prakse i bolja rešenja 
Studenti Filozofskog fakulteta poklonili invalidska kolica Udruženju studenata sa hendikepom 
Promenom Pravilnika do boljih uslova za vozače sa invaliditetom 
Studenti iniciraju izgradnju javnog toaleta pristupačnog i osobama sa invaliditetom