“Naša baština – gde se prošlost sreće sa budućnošću” – slogan je Evropske godine kulturne baštine, čiji je cilj da ohrabri građane i građanke da istražuju evropsko kulturno nasleđe, i da se sa njime povezuju. Sa tim u vezi, ove godine realizuje se niz inicijativa i događaja širom Evrope, kako bi se građanima i građankama omogućilo da se približe svom kulturnom nasleđu.
“Pod pojmom baštine podrazumevamo materijalna i nematerijalna dobra nastala u prethodnim generacijama koja su od kulturne i istorijske važnosti za buduća pokolenja,” kaže niški umetnik Davorin Dinić.
Kulturna baština ogleda se u više oblika i formi, te podrazumeva ono materijalno – zgrade, spomenike, predmete, odeću, knjige, mašine, istorijske gradove, arhološka nalazišta, zatim nematerijalno – prakse, izraze, znanja, veštine. Nematerijalna baština podrazumeva i jezik i jezičku tradiciju, umetnost, društveno delovanje i tradicionalno zanatstvo. Osim toga, postoji i digitalna kulturna baština – resursi kreirani u digitalnoj formi, poput digitalne umetnosti ili animacije, ili oni koji su digitalizovani kako bi bili sačuvani, poput tekstova, slika, videa, i slično.
Dinić upozorava da ne treba zaboraviti da i dobra koja nastaju u sadašnjem vremenu takođe mogu da ponesu epitet kulturne baštine, te je zato “važno osvestiti i taj odnos prema stvaralaštvu.”
“Prepoznavanje i adekvatna klasifikacija su dobar način osiguravanja trajnosti takvih dobara ali je sama svest o njihovoj vrednosti jedan od bitnijih preduslova koji se postiže kvalitetnom edukacijom“ objašnjava.
Senke starog Niša
“Fascinacija baštinom je uvek prisutna i taj fenomen se verovatno može objasniti dvovremenskim pečatom baštine jer u svakom od tih dobara prepoznajemo duh starog vremena koji nam je dalek i stran ali sa kojim se snažno identifikujemo u današnjem vremenu”, priča Dinić, i dodaje:
“Podsvesna težnja da se te dve vremenske krajnosti približe dovodi do snažnih emocija i verovatno je to jedan od razloga uspešnosti mog projekta “Senke starog Niša” u kojem sam fotografije starog Niša upravo stavljao u kontekst današnjice fotografišući identične lokacije sa starih fotografija. Prizor poznate, svakodnevne lokacije ali u nepoznatom vremenu budi osećaj poniznosti ali i prolaznosti i podseća da i naša svakodnevica zajedno sa našim životima jednog dana takođe može biti predmet baštine, što otrežnjuje i obavezuje.“
Dinićev projekat dokazuje da svaki građanin i građanka, pogotovo u eri naprednih tehnoloških mogućnosti, mogu doprineti očuvanju i popularizaiji kulturne baštine.
Kako se na evropskom nivou obeležava Godina kulturne baštine?
“Kulturno nasleđe ima univerzalnu vrednost za pojedince, zajednice i društva, te je važno sačuvati ga i preneti budućim generacijama. Iako može delovati kao da je baština stvar iz prošlosti, ili statična, ali ona se zapravo razvija kroz angažovanje građana i građanki. Šta više, naše nasleđe ima veliku ulogu u građenju budućnosti Evrope”, navodi se na zvaničnom portalu Evropske unije.
Na evropskom nivou, sve institucije Evropske unije uključene su u ovogodišnja dešavanja sa ciljem očuvanja i popularizacije kulturne baštine. Evropska komisija, Evropski parlament, Savet evropske unije, kao i Komitet regiona i Evropski ekonomski i socijalni komitet, organizuju niz događaja kako bi obeležili Godinu kulturne baštine, sa više od 1,120,000 učesnika, iz 28 zemalja.
Takođe, EU finasira projekte koji se tiču kulturnog nasleđa, kroz program Kreativna Evropa. Osim toga, mnoštvo dodatnih mogućnosti dostupno je kroz programe Erazmus+, Evropa za građane, Horizon 2020, i druge EU programe.
