Već dvadeset i dve godine zaredom, 23. aprila u svetu obeležava se Svetski dan knjige i autorskih prava pod okriljem Ujedinjenih nacija. Kao datum uzet je dan smrti velikog španskog pisca Migela de Servantesa, a neki na ovaj dan obeležavaju i smrt čuvenog engleskog dramskom pisca Viljama Šekspira, međutim on jeste zaista umro 23. aprila, ali po julijanskom kalendaru – što će reći 3. maja po gregorijanskom.
Uglavnom, za ovu priliku svi intervijui okrenuti su lošoj statistici čitanja, naročito kod mlade generacije, ali se ne uzima u obzir da u digitalnom dobu postoje i dostupne elektronske knjige, pa se uglavnom lamentira nad mladalačkim ne čitanjem, ističe se da je knjiga najbolji prijatelj i koriste slične floskule kako bi se čitanje promovisalo. Naravno, tu se nameće i pitanje umetničke vrednosti novije književnosti, a naročito najprodavanijih knjiga.
„Danas se na sve gleda prvenstveno kao na zabavu. Obimne, avanturističke knjige, koje su budile maštu, učile, podučavale i formirale pogled na svet mladog naraštaja dvadesetog veka, današnjoj deci su nezanimljive. Dominacija savremenih tehnologija dovela je do toga da čak i stripove čitaju oni „malo stariji“ – kaže Željko Mitić.
Željko Mitić je niški književnik, član Srpskog književnog društva i Društva književnika i književnih prevodilaca Niša. Suosnivač je i urednik Izdavačke kuće Peti talas iz Niša.
Mitić ocenjuje da je za situaciju u kojoj su „najčitanije i najprodavanije knjige one čija je književna i umetnička vrednost diskutabilna” kriv nedostatak kulturne politike.
„Jedan niški visokotiražni pisac ima običaj da kaže: ’književnost koja ne može samu sebe da izdržava ne treba ni da postoji’“ – dodaje Mitić.
Naš sagovorinik nije optimističan što se tiče sudbine ‘prave’ književnosti „jer se ona može spasiti samo intervencijom Države i ozbiljnim budžetskim izdvajanjima“.
Na pitanje da li je danas, u vreme kratkih informacija, kratkih formi, pa čak i kratkih vidova književnosti na socijalnim mrežama, potrebno terati decu da čitaju neka obimnija književna dela kojima su se prethodne generacije oduševljavale, Mitić odgovara da „tviter poezija i književnost treba da ima funkciju ozbiljne poezije i književnost, to jest da podstakne na razmišljanje i promišljanje, da obrazuje i obogati čitaoca, da izazove neku promenu. Ako je to slučaj, onda je ispunila svoju svrhu“.
„Moja deca odrastaju okružena knjigama, ali retko uspevam da ih zainteresujem da nešto pročitaju. Ko zna, možda će u jednom trenutku nestati knjige kakve poznajemo, sve informacije koje su nam potrebne biće dostupne u meniju gugl naočara ili nekog sličnog proizvoda. Jedna od verzija budućnosti je i da će se deci ugrađivati čipovi koji će sadržati baze podataka poput onih na internetu. Na nama je da li ćemo nametnuto prihvatiti ili menjati“ – dodaje Mitić.
Da je bitnije pročitano, a ne i format – slaže se i Željko Mitić.
„Kao što su se nosači zvuka razvijali i smenjivali, tako je i knjiga od kamenih i glinenih ploča preko teleće kože, papirusa i papira stigla do elektronske forme. To su istorijske faze tehnološkog razvoja. Ako je očuvanje šuma važnije od našeg romantičnog doživljaja knjige kao predmeta koji šuška i miriše na lepak, onda nemam ništa protiv čitanja dok prevlačim prstom po ekranu Kindla“ – kaže Mitić.
Bitno pitanje za svakog ko stvara je problem autorskih prava. Mitić kaže da je trenutni Zakon o autorskom i sličnom pravu solidan, ali da treba poraditi na njegovom sprovođenju.
„Mišljenja sam da zakonima treba da se bave pravnici a ne umetnici. Kada autor posumnja da su mu prava ugrožena dobro je da može da reaguje po zakonu u cilju zaštite svojih interesa“ – dodaje Mitić.
Naši pisci koji se ne bave profitabilnom i komercijalnom literaturom egzistenciju obezbeđuju bavljenjem nekim drugim poslovima. Pisac mora da se bavi pisanjem a da pritom živi dostojanstveno ili barem pristojno. Za to je neophodno da Država počne da se bavi kulturnom politikom, po ugledu na neke zemlje EU u kojima istaknuti pisci primaju platu za svoj rad. Pre nekoliko godina srpski pisci su tražili sastanak sa bivšim ministrom kulture na kome bi izneli svoje probleme i predloge kako da se stanje u kulturi i umetnosti popravi. Ministar je organizovao susret – kaže Željko Mitić.
Česte su zloupotrebe autorskih prava kod prevoda nekih književnih dela na naš jezik, a Mitić ocenjuje da je to najčešće kod „malih izdavača čije poslovanje niko ne proverava ili kod fantomskih izdavača čija izdanja možemo naći na tezgama na ulici“.
„U uređenim državama toga nema. Potrebno je da svi koji se bave kulturom budu jedinstveni u nastojanju da se stvore bolji uslovi za sve u okviru sistema“ – kaže Mitić.
Kao književnika, književnog prevodioca i urednika u izdavačkoj kući, koji su vaši predlozi kojima bi se dodatno zaštitila autorska prava? „U ovom trenutku mislim da je potrebnija borba za osnovna ljudska prava“ – odgovara Željko Mitić.
Kakva će književnost pobediti i kako ćemo dočekati sledeći Svetski dan knjige i autorskog prava – ostaje da se samo pitamo.