Nepostojanje gradske kulturne strategije, oduzimanje prostora galeriji „Srbija“ uprkos tome što je ona ustanova od nacionalnog značaja, budžet koji nije dovoljan – samo su neki od većih problema kulturne scene Niša. On, kao treći grad po veličini u Srbiji, ne može se pohvaliti nekim konstantnim kulturnim sadržajem. Ono što osvežava kulturu u Nišu dešava se preko leta. Bijenale „Horske svečanosti“, međunarodni džez festival „Nišville“, „Filmski susreti“ retke su manifestacije koje privlače pažnju kako stanovnika grada, tako i posetilaca sa strane.
Sa druge strane, iza tih mejnstrim događaja odvijaju se široj publici manje poznata dešavanja. Ta „skrivena“ kultura prikazuje Niš u nešto drugačijem, povoljnijem svetlu. No, veliki deo javnosti ili malo zna o ovoj „kulturi u senci“ ili uopšte nije informisan o njoj.
Niš je u retkim situacijama mogao da se pohvali kao centar neke autentične urbane kulture, ali bitno je podsetiti da je Perica Stojančić snimio baš u ovom gradu prvu rokenrol pesmu na našem jeziku, da su neki od umetnika poniklih na niškoj andergraund sceni nagrađivani, ali i da same Nišlije koje prate dešavanja vanisntitucionalne kulture verno prate skoro sva dešavanja.
Jedan od većih problema niške kulturne scene, pa i vaninstitucionalne, jeste manjak prostora za prezentaciju i za rad. Ipak, ljudi iz te sfere uglavnom uspevaju, dovijajući se na sve moguće načine, da sebi omoguće rad i njegovo prezentovanje u nekom obliku.
Koji su problemi autora grafita? Da li je strip aktuelan u digitaloj eri? Da li je klasično pisanje poezije prevaziđeno? Zbog čega nema prostora na klupskoj sceni za vj-ing?
Kroz seriju tekstova koje ćemo emitovati narednih nedelja upoznaćete ljude iz urbane kulture, čitati o rešenjima za probleme na koje nailaze, ali i zašto treba istrajati na ovoj sceni i kako je unaprediti.
