Korišćenje rodno osetljivog jezika u javnoj upravi, obrazovanju i medijima ove godine trebalo bi da postane zakonska obaveza. Femitivi po propisu moraju da zamene zvanja, zanimanja, titule i ostala imenovanja za žene koja su dosad bila u muškom rodu. Ipak, umesto toga, u srpskoj javnosti vlada jak antirodni dirkurs, kaže profesorka Pravnog fakulteta Niš Nevena Petrušić.
Od usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti u maju 2021. godine bilo je konstantnog otpora rodno osetljivom jeziku kao obaveznom, pa su protiv toga bili Srpska pravoslavna crkva, SANU, Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Vukova zadužbina i mnogi departmani za srbistiku na fakultetima širom Srbije i ostali deo stručne javnosti, pojedinke i pojedinci.
Argumenti su uglavnom – očuvanje tradicije, nasilje nad jezikom, silovanje jezika.
Nedavno su Crkva i Matica srpska ponovo “ušli u klinč” sa rodno osetljivim jezikom, na naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, prenelo je Vreme.
Sa druge strane, postoje i oni koji su zagovornici rodno osetljivog jezika, a među njima je i prof. Petrušić.
“U časopisima pre drugog svetskog rata vidimo da su žene sebe potpisivale kao – knjigovotkinja. Prirodno, i danas imamo učiteljicu i učitelja i to nikome ne bode oči, niti smeta. Ne želimo da se pod učiteljem podrazumeva i učiteljica. Mi želimo da imamo dekane i dekanice, rektore i rektorke, da imamo za sva ova zanimanja nešto što će pokazati da je tu mesto i ženama i da žena ima. Zato je taj jezik važan”, rekla je ranije Petrušić u emisiji 43/21.
Zakon, inače, nalaže da od juna promovišemo ravnopravnost žena i muškaraca i kroz jezik u službenoj i javnoj sferi.
“Sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama”, navodi se u Zakonu.
Ipak, za medije ne postoje zakonske kazne ukoliko ovo ne rade. Osim ove nekažnjive dužnosti medija, obaveza naziva u ženskom rodu važi i za organe javne vlasti, obrazovne i naučne ustanove, za koje su propisane kazne ukoliko ovo ne primenjuju.
“Organi javne vlasti i poslodavci koji obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja dužni su da preduzimaju, u skladu sa zakonom, mere koje obuhvataju (između ostalog) korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada”, piše.
Prof. Petrušić smatra da je propis dobar instrument za postizanje rodne ravnopravnosti u Srbiji.
“Mislim da nemamo drugog instrumenta da podstaknemo ljude da koriste rodno osetljivi jezik, makar u onome što su službena obraćanja. Zakon nas neće kažnjavati zbog toga kako ćemo govoriti u našoj kući”, pojasnila je.
Ipak, objašnjava da je zakon samo želja da se ide u određenom smeru. Ova želja je u Srbiji – neostvarena.
“Zakon je uvek nešto što je želja, ali između onoga što piše u zakonima i kakva je praksa, često postoji jaz”.
Dodaje i da nisu doneta dokumenta koja je trebalo da preciznije regulišu upotrebu zvanja i ostalih naziva u ženskom rodu, za šta je i bio ostavljen period od tri godine (do 2024) za početak primene rodno osetljivog jezika.
“Trebalo je da počne da se primenjuje, da se pripremi dokument koji bi omogućio da se u obrazovanju i medijima ponude femitivi za različita zanimanja, kvalifikacije, itd. Zavod za obrazovanje je bio pripremio dokument koji se tiče rodno senzitivnog jezika u obrazovanju, ali to je naišlo na negativne reakcije tako da to nije usvojeno”, dodaje profesorka.
Dodaje da su Srbiji upućene preporuke da preduzme mere protiv veoma jakog antirodnog diskursa.
“Koliko se uspešno radi na ovim merama, toliko je taj diskurs jak”, zaključuje Petrušić.
Inače, mediareform.rs je prošle godine kroz mini online kampanju promovisao rodno osetljiv jezik, kada je i deo stručne javnosti reagovao negativno na zakonsku obavezu korišćenja feminitiva.
Povezane vesti
Intervju sa Ivom Parađanin Lilić: Želim da ispričam žensku stranu priče 
Možda bi baš ona spasila čovečanstvo – Posebna podrška i rodna analiza za Srbiju jednakih prava i mogućnosti 
IRIDIN stiker izazov „Feminizam je za svakoga“ u Novom Sadu i Beogradu 
Od Zakona do obavezne primene: Dokle je stigao rodno osetljivi jezik