U prvim mesecima 2020. godine, oboreni su svi svetski rekordi u protoku informacija na internetu. Digitalne platforme, koje su i do sada bile neizostavni deo naše svakodnevice, tokom pandemije koronavirusa postale su nezamenjivo sredstvo za komunikaciju sa bližnjima, učenje. Znali smo šta se peva po italijanskim kvartovima, znali smo kako izgleda gradski prevoz u Kanadi, zavirili smo u kineske bolnice, kraljevske dvorove, muzeje, pozorišta širom sveta, ne pomerajući se iz svojih fotelja – i sve je to bilo nadomak jednog klika. 

Proces digitalizacije različitih segmenata društva – od školstva, preko administracije, do onlajn kupovine odeće i namirnica, počeo je još sa razvojem računarskih tehnologija. Ali dok je u normalnim uslovima ovaj proces zavisio od političke volje, finansijskih mogućnosti i sporih birokratskih procedura, imperativ socijalnog distanciranja u danima pandemije podstakao je širu primenu digitalnih alata u svakodnevnom životu.

Neke od ovih alata Centar za istraživačko novinarstvo Srbije upotrebio je da čitaocima olakša snalaženje u moru informacija o koronavirusu koje su zapljusnule društvene mreže na samom početku epidemije. Novinari ove grupe osnovali su Fejsbuk grupu Informacije o koronavirirusu u Srbiji i svetu, kako bi na jednom mestu objedinili važne informacije o epidemiji iz različitih relevantnih izvora.

Digitalne škole u doba pandemije

Iako su do sada đaci o internetu učili u školi, poslednjih meseci bilo je obrnuto… Internet je sprečio da generacije učenika ostanu bez obrazovanja tokom vanrednog stanja. Školu su pohađali putem interneta. Zadatke su dobijali i slali mejlom, učiteljice i nastavnike viđali su preko kamera… I, mada većini školaraca Internet nije nepoznanica, škola na daljinu pružila im je važnu lekciju o raznovrsnim načinima njegove primene izvan domena društvenih mreža i zabave.

Onlajn poljoprivreda

Jedini način da poljoprivrednici obrađuju svoje zemljište i tokom policijskog časa bio je da dozvole dobiju od Ministarstva privrede. Da bi ih dobili, morali su da popune onlajn formular, kako bi im kasnije potvrda stigla mejlom. I iako možda mnogi od njih nikada nisu koristili računar, on je sada postao njihova jedina opcija. Ministarstvu je stiglo više od xxx zahteva za kretanje, a zabeležen je i rekord od 12 podnetih zahteva u sekundi.

Poljoprivednici su pronašli način i da svoje proizvode plasiraju do kupaca… Onlajn pijace na društvenim mrežama povezale su ih sa građanima kojima su potrebne namirnice. Ovakav način prodaje zaživeo je u svim većim gradovima u zemlji, a povezivanje kupaca i proizvođača omogućilo je i Ministrastvo poljoprivrede na svom sajtu.

Od onlajn suđenja do digitalnih    sklapanja brakova

Kada je svet napadnut korona virusom, čini se, odjednom stao, pred našim očima se brzo razvijao i jačao digitalni svet, svakodnevno otvarajući mogućnosti o koje ranije nismo razmišljali.

Njujorčani, budući mladenci, nisu morali da čekaju kraj pandemije da bi se venčali. Ovo je jedna od nekoliko država koja je dozvolila online sklapanje brakova. Dovoljno je bilo da se preko mreže budući supružnici povežu sa matičarem preko video poziva, popune formulare – i venčani su.

Neki sudovi su čak, među kojima i oni iz Srbije, održavali i skajp suđenja. I iako su neki stručnjaci kao neustavne ocenili način saslušanja i suđenja za koje se pravosuđe odlučilo, ovo je još jedan dokaz da u digitalnoj eri u kojoj živimo, nije nemoguće da i bez ličnog prisustva ostvarimo svoja prava ili čak budemo u sudskom postupku.Suočeni sa velikim promenama, strahovima i strepnjama koje su iz zadesile za kratko vreme, mnogi građani su se osećali anksiozno, depresivno, što su psiholozi ocenjivali kao prirodnu reakciju na stanje u kom se nalazimo. Zato su se i brojni stručnjaci – od studenata psihologije, preko psihoterapeuta, psihologa i psihijatra, odlučili da pomognu oni koji nisu uspevali da se sami izbore sa zebnjom i strahovima. U tome su im pomogle društvene mreže, mejlovi, ali i čet rumovi i forumi.

Pandemija nam je donela i globalnu kampanju #stayathome. Kako bi ljudima olakšali izolaciju, svoja virtuelna vrata otvorili su najpopularnije kulturne institucije na svetu, a svoj doprinos dali su i planetarno poznati umetnici. Tako je, bar kada je kultura u pitanju, pandemija stavila znak jednakosti između ljudi i obrisala staleže i socijalne razlike. Da upoznate najvrednije kulturno nasleđe nisu vam bile potrebne avionske karte, niti skupe ulaznice. Svako ko je imao internet i na telefonu ili računaru, mogao je da otputuje do Pariza i poseti Luvr, da zatim na primer ode do muzeja Ermitraž u Sankt Peterburg, a da onda uživo sluša koncert Andrea Bočelija iz katedrale u Milanu.

Kampanju su podržali i umetnici iz zemlje, koji su pokazali da je su dobru predstavu, ili dobar koncert, dovoljni oni i njihova publika… Nebitno u kom se kutku globusa nalaze.