“Dok omladina u mnogim gradovima Srbije protestuje “protiv diktature” u Pirotu mladi ljudi ne pokazuju ovaj oblik građanske neposlušnosti. Tek pokušaj protesta dogodio se minule srede, kada se tridesetak ljudi okupilo u centru grada izražavajući na taj način nezadovoljstvo zbog aktuelne društveno-političke situacije. Međutim, sve je ličilo više na zagrevanje za pank-rok žurku nego na protest. Da jedna devojka nije držala transparent na kojem je nacrtana karikatura Aleksandra Vučića, ne bi ni bilo razlike. Iako su te večeri govorili da će istarajati u svojim namerama da okupljanjem animiraju i širu zajednicu da im se pridruži, odustali su posle drugog neuspelog pokušaja. U četvrtak je u zakazano vreme na trg izašlo svega desetak omladinaca. Oni koji su se osmelili da svoje nezadovoljstvo iskažu po uzoru na vršnjake iz većih gradova, kažu da žitelji manjih gradova nemaju smelosti da u svojoj sredini javno brane svoje političke stavove”, iz Pirota nam javlja novinarka Marija Kostić.
“Ljudi koji žive u malim gradovima plaše se da će učestvovanjem u ovakvim dešavanjima trpeti posledice, naročio strahuju da ne izgube posao, jer je politika toliko duboko zašla u sve pore društva. Lako je onima u većim gradovima da se ubace u masu, jer tada niko neće direktno upreti prstom u njih. Zato je i ovo što smo organizovali za nas uspeh”, izjavio je Aleksandar Mijalković, jedan od učesnika protesta u Pirotu. Ovakvu situaciju slično ocenjuje i Aleksandra Kocić, učesnica protesta. “Mladi nam se nisu pridružili najviše zato što su uplašeni, ne žele da budu viđeni na ovakvim skupovima, da ne bi bili osuđivani”, kaže ona.
“Ukoliko uzmemo u obzir izborne rezultate, koji pokazuju da je više od 50% birača izašlih na izbore glasalo za Aleksandra Vučića, da prema statističkim podacima više od 20% ukupnog stanovništva Pirota čine stariji od 60 godina, kao i to da studenti uglavnom trenutno nisu u svom rodnom gradu, ovakva slika nije iznenađujuća”, dodaje novinarka Marija Kostić.
Piroćanci su, nakon neuspelih pokušaja, odustali od daljih protestnih okupljanja. Leskovčani, pak, ne odustaju.
“Generalno, omladina u Leskovcu je nezainteresovana. Ima i onih koji kazu: “džabe skidamo ovog, doći će sledeći koji će nastaviti gde je ovaj stao”. Ipak, ne prekidamo proteste. Tu smo, pa šta bude”, kaže Mihajlo Jović, jedan od učesnika protesta u Leskovcu, i dodaje: “Neki sugrađani nas podržavaju, a neki ne. Imam utisak da je čak više onih koji podržavaju proteste, ali je odziv slab zbog represije vlasti. Građani se plaše da izađu na ulice”, objašnjava.
Budimo ljudi i čujmo jedni druge
Situaciju u Prokuplju, ali i drugim manjim gradovima na jugu, dobro oslikava status, glumca Dejana Dedića na Fejsbuku, koji prenosimo u celosti: “E ovako, upravo sam dobio obaveštenje da se u Mom Prokuplju, Aleksincu, Pirotu i manjim mestima na jugu takođe protestuje. Na ulice izađe po pedesetak ljudi, normalno, iskazuju svoj stav, svoje mišljenje, svoje nepristajanje, legitimno. Ali sam takođe čuo i da im se masa od (ne)pedeset podsmeva iz kafića, zavaljeni, sa kašičicama u ustima i cigaretama u pepeljarama, kafa se podrazumeva, 60 kinti je i odlična je, i to je legitimno. Dakle legitimno je i jedno i drugo. Problem je u podsmehu. Ako se neko boji ili ne podržava ne sme da sputava ove druge koji su “slobodni”. Takođe sam čuo i da lokalne novine ignorišu pokrete i neće ni reč da prozbore, to je strašno i sramotno. Budimo ljudi i čujmo jedni druge. Nema straha ljudi, svi smo samo ljudi i želimo da se čujemo. Smejmo se ne podsmevajmo se. Pošto su izignorisani u manjim mestima ljudi su primorani da dolaze u Beograd, a posle se svi žalimo na centralizaciju. Nije stvar toga ko je u pravu, stvar je ignorisanja. Neka je izašao samo po jedan čovek na ulice tih gradova mora se i to čuti. Stop cenzuri. Razgovarajmo. Jer svi mi hoćemo da živimo.”
