Pojedina deca sa poteškoćama u učenju ostala bez nastave tokom korone

Foto: image by Nadine Doerlé from pixabay.com

Tokom vanrednog stanja neke škole nisu organizovale nastavu za decu sa poteškoćama u učenju, tvrde roditelji koji su se javili CINS-u, iako su to morale da urade, piše CINS. Tamo gde se takozvana nastava po individualnom obrazovnom planu (IOP) odvijala bilo je mnogo problema – pojedini nastavnici nisu slali zadatke, deca nisu dobijala adekvatne materijale, nedostajali su tehnički uslovi da prate nastavu, a roditelji zameraju i što rad dece sa stručnim licima nije nastavljen, makar online.

Laza je desetogodišnjak koji voli da odlazi u velike prodavnice u Valjevu i gleda kataloge.

Zbog zdravstvenog stanja ne može da govori, ali ume da pokaže na patike i katalog kada želi sa majkom da ide u prodavnicu. Iako u poslednja dva meseca zbog virusa korona to nije uvek bilo moguće, njegova mama Sanja Zarić je zadovoljna kako su se snašli:

„Ipak je trebalo osmisliti šta dete da radi, da mu ne bude dosadno i da ne bude sve vreme na telefonu.“

Laza je učenik trećeg razreda Osnovne škole Nada Purić u Valjevu, ali ta škola nije pomogla u planiranju njegovih aktivnosti. Iako se školuje po IOP 2 programu, odnosno individualnom obrazovnom planu koji je napravljen posebno za njega, u vreme vanrednog stanja, kaže Sanja, nastava za njega nije realizovana, a onu na televiziji Laza ne može da prati.

„Sve što smo dobili, za sve dane vanrednog stanja, je bilo 2. aprila na Svetski dan dece za autizmom. Učiteljica se setila da pošalje deci (poruku) da nacrtaju nešto za Lazu, jedan dečak je napisao i pesmu o njemu i poslao video”, navodi ona i dodaje kako joj je to puno značilo.

Laza je jedan od oko 22.500 učenika koji se školuju po IOP-u u Srbiji, što je nešto manje od 3% svih učenika u osnovnim i srednjim školama u zemlji. To su đaci kojima je potrebna dodatna podrška jer imaju teškoće pri učenju, smetnje u razvoju, invaliditet, žive u težim uslovima, a retki među njima su napredna u odnosu na prosečnog đaka, pa je za njih program proširen.

Na zahtev Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, škole su morale da organizuju nastavu po IOP-u i u vanrednom stanju, a nastavnici je trebalo da izrade posebne materijale za đake kojima je to potrebno. Ipak, kako Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) saznaje, Lazin primer nije usamljen – najmanje devet osnovnih i srednjih škola su se oglušile o ovu naredbu.

Od 98 roditelja i staratelja koji su odgovorili na CINS-ov upitnik, svaki sedmi je naveo da se nastava po IOP-u uopšte ne sprovodi u vreme vanrednog stanja. Umesto toga, neki su materijale za rad sa decom ili savete dobijali od udruženja, ličnih pratilaca ili defektologa.

Većina škola koje su decu ostavile bez IOP-a, navode ispitanici, za to nije dala jasno obrazloženje.

Među njima je i OŠ Nada Purić u Valjevu koju pohađa Laza. Pored Lazine mame Sanje, CINS-u se javilo više roditelja učenika ove škole koji su naveli da nije bilo nastave po IOP-u u vreme vanrednog stanja.

Direktorka ove škole, Ana Savković, za CINS je isprva demantovala da se nastava po IOP-u ne realizuje u vreme vanrednog stanja:

„To apsolutno nije tačno, za učenike mlađih razreda sam videla aktivnosti koje učiteljice sprovode sa decom”.

Suočena sa činjenicom da je naš upitnik popunilo više roditelja koji su, nezavisno jedni od drugih, rekli da se nastava nije održavala, Savković je zaključila da se IOP sprovodio u najvećem broju slučajeva – kod 80% dece, ocenjuje. Ona tvrdi da nastave nije bilo kod starijih osnovaca koji se stalno sele te škola ne može da ih kontaktira. Međutim, roditelji sa kojima je CINS razgovarao ne spadaju u navedenu grupu.

Da se nastava realizuje delimično reklo je 11 od 98 roditelja – njihovoj deci su samo neki nastavnici slali zadatke.

Od 73 roditelja čija deca jesu nastavila da se školuju prema za njih posebno izrađenom planu, njih 57 smatra da u realizaciji programa postoje problemi.

CINS-ov upitnik popunili su roditelji dece iz 71 osnovne i srednje škole u 34 grada, a najviše njih iz Beograda, Niša i Novog Sada. CINS-ov upitnik popunilo je 45 roditelja čija se deca školuju po IOP 1 programu, 51 roditelj dece koja se školuju po IOP 2 programu i dvoje čija se deca školuju po IOP 3 programu.

Mnogi nisu dobili adekvatne materijale, ne mogu da usklade vreme rada i vreme potrebno da dete savlada gradivo, a neka deca nemaju ni tehničke uslove da prate nastavu. Deci nedostaje i rad sa stručnim licima, kao i lični kontakt sa vršnjacima i nastavnicima.

Za to vreme, nastava traje tako što učitelji i nastavnici prilagođene zadatke deci šalju putem Vibera, imejla ili drugih internet platformi. Deca koja su bila u mogućnosti su, poput vršnjaka, pratila nastavu na programima Radio-televizije Srbije (RTS), a zatim rešavala zadatke prilagođene njima.

Inkluzija i IOP programi

Inkluzija, pre svega, ima za cilj da osobe sa invaliditetom, drugih nacionalnosti, jezika ili oni koji žive u teškim uslovima postanu ravnopravni članovi društva. IOP, odnosno individualni obrazovni plan, je deo inkluzije – po ovakvim planovima se obrazuju i deca iz ovih grupa čime ostvaruju pravo na školovanje.

Tri su nivoa ovih programa:

IOP1 je redovni program nastave koji se prilagođava učeniku kako bi mogao da je prati – na primer, ukoliko đak ima problem sa vidom treba da dobije odgovarajuće udžbenike.

IOP2 je izmenjen program nastave. Pored drugačijih sredstava za učenje i samo gradivo je prilagođeno učeniku za jedan, više ili sve predmete.

IOP3 je obogaćen program za učenike sa izuzetnim sposobnostima.

U novosadskoj Osnovnoj školi Đura Daničić nastava po IOP-u se realizuje i dalje. Učiteljica šalje zadatke, ali je teret na roditeljima, kaže za CINS Marija Protić čije dete ide u ovu školu.

„Sve je praktično prepušteno roditelju. Roditelji treba da budu i nastavnici, učitelji, logopedi i defektolozi.“

Pored toga, njenom detetu nedostaje da bude sa drugarima. „U početku je bilo lakše, ali dete se sada zatvorilo u sebe“, navodi Marija Protić.

Sedam roditelja srednjoškolaca koji se školuju po IOP-u u šest različitih škola naveli su da su programi naporni za decu, kao i da su stručni predmeti poseban problem. U četiri škole se nastava na daljinu održavala i u vreme vanrednog stanja.

U specijalnim školama je učenje na daljinu teže

IOP se može realizovati u redovnim školama, osnovnim i srednjim, ali i u specijalnim školama, a program se uvek prilagođava detetu. Među 98 osoba koje su popunile CINS-ov upitnik njih 20 staraju se za učenike koji pohađaju specijalne škole u 11 mesta u Srbiji. U svim školama nastava po IOP-u se realizovala i u vreme vanrednog stanja.

Ipak, 15 roditelja kaže da ni ovo nije prošlo bez problema – nastava koja se emituje na TV-u nije prilagođena deci sa posebnim potrebama, a neki nisu dobili sve potrebne materijale. Pored toga, na roditelje je pao najveći teret da uče svoju decu:

„Za našu decu ipak je potreban rad sa stručnjakom. Mi imamo obezbeđenu ulogu ličnog pratioca u kućnim uslovima i to nam je velika pomoć“, navodi roditelj čije dete pohađa jednu beogradsku specijalnu školu.

Iako je školovanje po IOP-u teško i puno problema i u redovnom stanju*, kako su nam objasnili, tokom vanrednog stanja postoje i pozitivni primeri. U niškoj Specijalnoj školi Carica JelenaMateja po IOP-u 2 završava drugi razred. Njegova mama, Marija Gajić, kaže da je komunikacija sa školom od početka odlična i da nije osetila da je Mateja popustio sa nastavom.

Učiteljica Biljana svakog ponedeljka lično dostavlja zadatke za predstojeću nedelju, a oni joj preko Vibera vraćaju urađene zadatke.

„Zadatke koje dobije od učiteljice odradimo zajedno, tu sam da mu pomognem, tako da znam da je napredovao“, ističe Marija Gajić.

Psihološke podrške u većini škola nema

Većini roditelja koji su popunili CINS-ov upitnik psihološka podrška nije omogućena – tako se izjasnio 71 roditelj, odnosno staratelj, od 98 koliko je popunilo upitnik.

Trećina svih roditelja smatra da im je podrška potrebna, dok nešto više od polovine kaže da za tim nema potrebe. U školama koje pružaju psihološku podršku uglavnom su dostupni psiholog, pedagog, učiteljica ili razredni starešina.

„Vrlo bitan element podrške u novonastaloj situaciji je psihološka podrška roditeljima dece koja rade po IOP-u, jer su ove porodice u kriznim vremenima još osetljivije“, navodi se u jednom od saopštenja Ministarstva prosvete.

Sa ovime se slaže Nataša Milojević, psihološkinja i ekspertkinja za inkluzivno obrazovanje. Ona za CINS objašnjava da su stručnjaci tu da dodatno pomognu detetu da se uključi u aktivnosti, da napreduje i postane što samostalnije.

Ako postoji kontinuitet u podršci roditeljima, onda to samo treba da se nastavi online, smatra Milojević.

CINS je pisao kako roditelji i nastavnici mogu dobiti podršku i mimo škole.

Podsećanja radi, Media i reform centar pisao je o nastavi na daljinu i kako ona izgleda za vreme pandemije.

Autorke teksta: Dina Đorđević i Teodora Ćurčić, CINS