„Decentralizacija je preduslov za aktivno učešće građana u politici i donošenju odluka. Situacija u Beogradu je da su opštine razvlašćene. Građani najbolje znaju svoje potrebe u kraju gde žive, a ne da se o tome odlučuje u opštini, gradu ili na primeru Niša da se oduzimaju ingerencije grada i sve ide iz jednog centra“, započinje priču za naš portal urednik novobeogradskog portala blokovi.com, Ivan Milošević.
Više od deset godina Novobeograđani inoformacije „iz kraja“ dobijaju putem portala blokovi.com. Osim servisnih informacija, na portalu mogu da se pronađu i zanimljivosti, spisak domaćih i stranih filmova gde je Novi Beograd iskorišćen kao lokacija za snimanje, izvodi iz knjiga u kojima je pominjana ova opština, kao i promocija lokalnih muzičara i umetnika.
Novi Beograd – nekad i sad
Kako navode na zvaničnom portalu Opštine Novi Beograd, ideja o naseljavanju močvarnog prostora na levoj obali Save javlja se još 1923. kada je izrađen i prvi urbanistički plan uređenja tada močvarnog terena. Nakon nekoliko pokušaja pre Drugog svetskog rata, 11. aprila 1948. godine postavljen je kamen temeljac „novog grada“. Dve stotine hiljada radnika u samo prve tri godine gradnje, mahom srednjoškolaca, studenata i radnika, radilo je na isušavanju terena, a kasnije i izgradnji prvih stambenih kompleksa. Za samo nekoliko godina Novi Beograd postao je najveće gradilište u tadašnjoj državi, a nakon toga i najveća opština. Neki građani su Novi Beograd pežorativno nazivali „velikom spavaonicom“, aludirajući kako na mahom radničku klasu koja je počela da nastanjuje novu opštinu, tako i na izgled zgrada u soc-realističkom stilu i samih blokova. Osim zgrada, škola i prodavnica za osnovne potrebe nije bilo ničega, a izmeštanjem nekih institucija, kao Centralnog komiteta i Saveznog izvršnog veća na teritoriji Novog Beograda – ovo naselje dobija i ostale ustanove poput bioskopa, pozorišta, a u poslednjih dvadesetak godina postaje i trgovinski centar. Kako kaže Ivan Milošević, Novi Beograd je postao „poslovna prestonica Srbije jer sve velike firme imaju sedišta s ove strane reke“.
„Čitav Beograd dolazi ovamo da kupuju u tim tržnim centrima. Nažalost, bioskopi koji su postojali u gradu su nestali i bioskopi su sada po tržnim centima. Ipak, ima kulturnog sadržaja, ali u tržnim centrima, mada nisu ono što treba da budu – tu su samo komercijalni filmovi, holivudski blokbasteri“, dodaje on.
Portal blokovi.com
Urednik i tvorac portala Ivan Milošević navodi da je kroz vežbu naučenog na Elektrotehničkom fakultetu želeo da napravi portal i napravio je ono što mu je prvo palo na pamet kao lokal patrioti – sajt o Novom Beogradu.
„Iako bez ikakvih ambicija, portal je jako brzo postao popularan. Otvorio sam prostor da svako može da priča o lokalnim temama jer to nije zanimljivo velikim medijima. Kada imate decentralizovane, lokalne medije – ljudi mogu da prate ono što njih zanima“, kaže Milošević i dodaje da su vremenom prešli na društvene mreže jer, kako tvrdi, nije bitna platforma, već povezanost sa ljudima.
Povezanost lokalnih medija
Pratim domaće lokalne medije slične nama, kao pancevo.city s kojim imamo saradnju. Oni sa velikim entuzijazmom i bez ikakve zarade imaju sjajnu produkciju vesti, lokalno istraživačko novinarstvo. Isto Leva obala Beograda info koji pokriva Borču, Ovču, Krnjaču… Ima primera u Beogradu lokalnih medija koji su kvalitetni i može se reći da postoji lokalna scena. Treba više da se uvežemo sa lokalnim portalima u Srbiji jer tako možemo lakše da dođemo do oglašivača – bili bismo jači i imali neku snagu: broj posetilaca, snaga marketinškog riča. Ideja je da kada zaživi portal – produbimo saradnju sa lokalnim portalima za zajedničko dobro.
Međutim, u planu je da se uskoro opet aktivira portal koji je sve vreme do sada radio zahvaljujući Miloševićevom entuzijazmu i slobodnom vremenu.
„Organizujući proteste upoznao sam dosta ljudi koji su spremni da se angažuju i želim da iskoristim taj elan koji postoji da to bude nešto naše i da zajedno počemo da stvaramo lokalni medij“, dodaje on.
Aktivizam „u kraju“
Zahvaljujući ovom portalu, prošle godine Novobeograđani su se okupili i iskazali svoje nezadovoljstvo odlukom Grada Beograda da iskoristi zelene površine između zgrada kao građevinsko zemljište.
„Pre 50, 60 godina Novi Beograd projektovan je tako da, iako on možda ljudima izgleda kao betonska džungla, on je zapravo human. Između svih tih blokova, solitera postoje ogromne zelene površine. Sadašnja vlast je uvidela porencijal da sve te zelene površine proda, kao da su one ostavljene bez veze kod tadašnjih arhitekata i urbanista koji nisu znali šta sa njima. Naravno da su znali – želeli su da naprave humanu sredinu dobru za život“, ističe Milošević.
Odlukom Skupštine Grada Beograda prošle godine u blokovima 70a i 44 zelene međublokovske površine bile su predviđene za gradnju novih kompleksa. Kako Milošević navodi, te odluke su bile objavljene na gradskom portalu, ali je to sve bilo spakovano u dokumentima koji sadrže samo broj katastrske parecela, a koji mogu da se otvore putem specijalizovanih programa, pa tako većina građana i ne može da bude obaveštena o tome šta je isplanirano da se uradi.
„Mi smo to otkrili i uobličili u vest – otvorili smo te fajlove, napravili slike, izvukli par rečenica i time obavestili građane. Čim smo objavili vest, građani su počeli da negoduju i šalju komentare, zahtevaju neku akciju“, priča Milošević, „Kako niko drugi o tome nije izveštavao jer izgradnja u pregrađu ne zanima nijedan medij, pa smo od samih naših čitalaca bili naterani da organizujemo nešto“. On dodaje da se organizovao sa desetak članova foruma na portalu i počeli pripremu – od pravljenja i lepljenja plakata, do obeveštavanja ljudi.
„Moram da naglasim značaj akcije – kolikogod imate posećen sajt, fejsbuk lajkove, šerove – ne vrede toliko koliko živi kontakt. Tog nedeljnog jutra kada smo zakazali protest bio je najgori pljusak – pojavilo se oko trista ljudi, mahom starijih koji su videli na plakatima. Organizovali smo ljude i nismo želeli da samo potpišemo peticiju, nego smo se dogovorili da napravimo plan šta želimo na tim površinama, kako da se iskoriste“.
Ono što ističe Milošević je činjenica da su mahom više od polovine stanara zgrada ta dva bloka potpisali peticiju protiv gradnje. Ovako su građani novobeogradskih blokova iskazali svoje nezadovoljstvo „nametnutom odlukom Skupštine Grada“. Dan nakon protesta, beogradski gradonačelnik Siniša Mali rekao je da se planovi o gradnji povlače.
„Naravno, slagao je – posle tri dana ga je demantovao gradski arhitekta i rekao da to znači da će se uslišiti zahtevi građana, ali proces je još uvek u toku, a mi smo i dalje oprezni i pratimo šta se dešava kako bi obavestili i uključili te stanare u donošenje odluka. Sve ovo radimo kako se ne bi ponovilo da se građani uopšte ne samo da se ne pitaju, već ni ne obaveštavaju – saznaju tek kada dođu bageri ispred njihovih zgrada“, kaže Milošević.
Decentralizacija se tiče svih nas
Na nedavnim lokalnim izborima u Beogradu, kao kandidat Inicjative „Ne davimo Beograd“ našao se i Ivan Milošević. Ono što je zajednički cilj portala i Inicijative je uključivanje građana u odluke, a Milošević dodaje da se oni zalažu da se odlučivanje ne spusti na nivo opštine, „nego čak i niže – u mesne zajednice“.
„Ne vidim drugi način da se nešto menja ako ne odozdo – od blokova, od vašeg kraja, vaše ulice, vašeg naselja, sela. Hajde da ne pričamo o velikim nacionalnim temama, nego da se fokusiramo na to šta se radi na lokalu i da tu, na tom nivou, građani uzmu učešće u politici. Ne može svako da bude ministar, ali mnogi građani imaju potencijal, ideje i mogu da učestvuju u lokalnim politikama“, zaključuje Ivan Milošević.
