Istraživanja Nacionalne koalicije za decentralizaciju pokazuju neravnomernu raspodelu budžeta, pa tako samo 11,67% budžeta odlazi u kase lokalnih samouprava i Vojvodini. Gotovo 9 puta veći budžet dobija cetralni nivo vlasti. Od 1. januara ove godine, kada je na snagu stupio Zakon o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave, kase lokalnog nivoa vlasti su siromašnije za nekih 10% pošto dobijaju u proseku 70% javnih prihoda. Takođe, Beogradu i Novom Sadu od 2000. godine pripalo je tri četvrtine svih investicija, dok sa druge strane prosek primanja u 90% opština je ispod republičkog proseka.
“Bez obzira na dobro početno stanje koje je rezultovalo suficitom tokom januara i februara, budžet je bio u deficitu u periodu od marta do avgusta kada je ponovo zabeležen suficit” komentariše Milena Velojić iz NKD i dodaje da je deficit za 2016. godinu iznosio 57,1 milijardu dinara, a “rezultat bi bio još nepovoljniji, da nije sa lokalnog nivoa uzeto 9,1 milijrdu dinara za pokrivanje dela deficita koje je napravio centralni nivo vlasti”.
Problem se ogleda, napominje Velojić, i u tome da je centralni nivo vlasti bio u suficitu prva dva meseca prošle godine, a lokalni nivo je imao konstantni suficit tokom cele godine. “Ovo je dokaz da je Vlada obmanula poslanike i građane svojim obrazloženjem za usvajanje Zakona u kome je tvrdila da se izdvajanje za lokal smanjuje zbog rasipništva na lokalu!” ocenjuje Milena Velojić.
Da li je moguće da se ovakva situacija promeni ako više od 40% opština nema svoje predstavnike u Narodnoj skupštini?
“Ne samo da je situacija loša zato što veliki broj opština nema svoje predstavnike u parlamentu, već i zbog toga što i oni koji bi trebali da zastupaju interese svojih birača, to ne rade. I najbolji primer za to je baš usvajanje Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji su poslanici usvojili bez provere obrazloženja Vlade Srbije kao predlagača da deficit na lokalu ugrožava fiskalnu stabilnost zemlje” kaže Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
Nacionalnu koaliciju za decentralizaciju osnovalo je 2010. godine 15 organizacija iz 11 gradova Srbije. Ova koalicija bavi se unapređenjem položaja mladih u društvu, zaštitom životne sredine i održivog razvoja, ljudskim i manjinskim pravima, pravima Roma, unapređenjem položaja medija i odnosa medija i OCD, vladavinom prava i dobrim upravljanjem, kao i unapređenjem procesa EU integracija u Srbiji.
Šta su o decentralizaciji rekli ovogodišnji kandidati za predsednika Republike Srbije u svojim predizbornim obraćanjima?
Nezavisni kandidat Saša Janković u svom programu zalaže se za regionalizaciju Republike Srbije ukoliko se analizom pokaže da je takav koncept dobar za razvoj, ali ne po svaku cenu. Takođe, status Vojvodine kao regiona koji je uređen ne bi menjao.
Luka Maksimović, koji je na ovim izborima u ulozi antisistemskog Ljubiše Preletačevića Belog, izjavio je da će se kada postane predsednik preseliti u Kragujevac u zgradu Skupštine grada Kragujevca.
Saša Radulović, lider i kandidat za predsednika pokreta Dosta je bilo, u programu za prošlogodišnje izbore, kojeg se pridržavaju i u ovoj izbornoj kampanji, zalaže se za direktne izbore za predsednike opština i gradonačelnike, kao i za ravnomernu teritorijalnu zastupljenost.
Aktuelni predsednik opštine Čajetina i samostalni kandidat za predsednika Milan Stamatović zalaže se za decentralizaciju jer će time jedinice lokalne samouprave “ojačati svoje privredne, obrazovne i kulturne potencijale“.
Demokratska stranka Srbije je 2012. godine izrazila svoj stav da je decentralizacija potrebna, a regionalizacija je protivustavna. Njihov predsednički kandidat Aleksandar Popović se nije izjasnio po pitanju decentralizacije u ovoj predizbornoj kampanji.
Nenad Čanak, kandidat i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, poručuje da “ima života i van Beograda” što mu je i “glavni adut” na ovim izborima, ali i ono za šta se zalaže od početka bavljenja politikom.
Stamatović i Čanak su jedini koji su u medijima otovreno i direktno govorili o decentralizaciji Srbije. Ostali kandidati, u svojim programima, izajavama i na društvenim mrežema nisu se dotakli tema decentralizacije i regionalizacije Srbije.
