U Srbiji je u poslednje tri godine bilo više iskliznuća vozova nego u 18 zemalja EU, pokazao je članak Ane Adamović, nastao u okviru novinarske škole Media centra. Tekst i ovu informaciju preneli su mediji širom Srbije, a ova mlada novinarka proglašena je za najbolju polaznicu naše škole.
Ana Adamović jedna je od brojnih mladih novinara i novinarki koji su pohađali Akademiju za razvoj lokalnih medija – školu novinarstva Media i reform centra Niš. Kroz predavanja i radionice sa medijskim profesionalcima savladavali su novinarske veštine, a finalni zadatak bio je pisanje članka.
Kada je trebalo da odluči koji će aktuelni problem da istraži, Ana kaže da nije bila sigurna šta da odabere. Međutim, setila se nesreće na pružnom prelazu kod Pirota, kada je iscureo amonijak. Nesreća je na nju, kako kaže, ostavila utisak i zato je odlučila da taj problem bude polazna tačka za tekst.
Sve je išlo spontano, sa mentorom sam ustanovila fokusnu tačku – opasne materije koje se na srpskim prugama prevoze svakodnevno. Od slanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, preko češljanja baza podataka i slanja pitanja na imejl adrese nadležnih, došli smo slučajno do podatka koji se uopšte naizgled nije uklapao, a kao da se ipak uklapao u celu sliku – kaže Ana.
Taj podatak, ističe ona, nalazi se i u naslovu teksta: Srbija prednjači u odnosu na 18 zemalja EU ukupno po broju iskliznuća vozova u periodu od tri godine. Na osnovu toga, zajedno sa svojim mentorom, Aleksandrom Stankovim, zaključila je da se dotad niko novinarski nije bavio istraživanjem u tom pravcu i odlučila da se posveti tome.
Taj komparativni momenat u mojoj analizi ostavio je veliki utisak na čitalačku publiku, zbog čega su i ostali mediji poput portala 021, Vremena, Foneta i N1 preneli ovaj podatak.
Inače, ovo je njen prvi tekst u kome je imala priliku da se oproba u takozvanom data novinarstvu smatra da je pokazala da cifre i brojčani podaci uopšte ne moraju biti dosadni za čitanje.
Veštine značajne za budući rad
Stečeno znanje tokom pohađanja predavanja na ovoj Akademiji, Ani je pomoglo da uspešno prikupi i obradi podatke, a potom i napiše tekst. Među korisnim modulima ističe one iz istraživačkog novinarstva, fotografije, intervjua i etičkog pisanja.
Pored predavanja i vežbi iz različitih oblasti novinarstva i medija uopšte, saveta i “trikova” koji će nam pomoći nadalje, zahvalna sam što posle ALME imamo na raspolaganju jedan od najznačajnijih resursa kada si mlad novinar u usponu, a ti resursi su kontakti sa ljudima koji ti u budućnosti mogu pomoći pri rešavanju bilo kog problema “novinarske” vrste.
Izdvaja i naučene veštine iz televizijskog novinarstva, kao i plasiranja sadržaja na društvenim mrežama i njihove promocija.
S obzirom da sam urednica Studentskog dnevnog lista, više puta sam uhvatila sebe kako pri pisanju nekog teksta, smišljanja pitanja za intervju, snimanja, fotografisanja i montaže, primenjujem zapravo sve ono što sam učila od novinara i stručnjaka.
Za nju je posebno dragoceno to što je, kako kaže, te veština zajedno sa drugim polaznicima sticala od novinara koji su, ističe creme de la creme u ovom poslu. Među njima posebno ističe Stefana Markovića iz CINS-a, Jelenu Zorić, Vesnu Milić Radosavljević, Ljubicu Gojgić, Sašu Đorđević, Jovanu Gligorijević i mentora Aleksandra Stankova.
Ovu novinarsku školu bih preporučila svim studentima i studentkinjama Novinarstva, kao i onima koji bi jednog dana želeli ozbiljno da se bave novinarstvom i medijima. U pitanju je divna prilika da već na početku budete spremni za budućnost koju želite.
Dodaje da je ALMA obuhvatila sve što je potrebno za dalje stvaranje i rad, a što se ne može steći u formalnom obrazovanju. Zato studentima i studentkinjama novinarstva i onima koji bi jednog dana želeli ozbiljno da se bave novinarstvom i medijima preporučuje ovu školu. Zaključuje da je to prilika da se zainteresovani već na početku spreme za budućnost koju žele.
