Evropska unija želi Zapadni Balkan, pa samim tim i Srbiju, u svojim redovima, rekao je u emisiji Južnih vesti “15 minuta”, ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre. On je istakao i da je dobar trenutak da Srbija ubrza reforme kako bi pribiližila Uniji, a da je sloboda medija važan deo tog napretka.
Geopolitika i spoljna politika trenutno su glavne teme kojima se sve države članice Evropske unije bave, rekao je ambasador EU gostujući u emisiji. Dodaje i da je spoljna politika je posebno u fokusu nakon ruske agresije na Ukrajinu. Ipak, sve to dovelo je u razmatranje i temu proširenja Evropske unije, kojoj, prema rečima Žiofrea, jeste važna i Srbija.
To jeste stvorilo i pravu mogućnost za Srbiju i ceo Zapadni Balkan, zato što je proširenje opet tema na stolu Brisela. Evropske institucije sada razumeju bolje nego ikada koliko je važno ubrzati ovaj proces i pridružiti Zapadni Balkan evropskoj porodici i zato je važno da iskoristimo ovu priliku i da se ubrzaju reforme u vladavini prava. Čak i ta posvećenost normalizaciji odnosa sa Prištinom treba da ide napred, dakle sve politike, uključujući i spoljnu politiku, treba da idu napred.
Put do Evropske unije nije ni malo jednostavan za Srbiju. Neophodno je ubrzati reforme, među kojima su i one koje se odnose na medije.
Pregovarački proces koji smo dogovorili sa Srbijom kada smo započeli pregovore je vrlo jasan. Tempo normalizacije sa Kosovom je važan deo, ali kao što sam spomenuo i ranije, važni su i oni osnovni kriterijumi – to je napredak u vladavini prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Sloboda medija je veoma važan deo pregovora. Ako te reforme idu brže i Srbija može brže da napreduje.
Žiofre kaže i da Evropska unija i Vlada Srbije rade na tome da se reforme “poguraju” kako bi proces napredovao. Podršku Srbija ima i kada je reč o medijskoj strategiji koju je Vlada usvojila. Kako kaže ambasador, potrebno da je da se taj dokument pretoči u zakonodavstvo, koje bi se onda efikasno sprovodilo.
Evropska unija u Nišu podržala nekoliko važnih projekata
“EU nedelja mogućnosti” završena je u ponedeljak u Nišu. To je bila prilika da i građani na jugu čuju na koji način Evropska unija podržava njihove ideje i projekte, kao i koje im mogućnosti pruža.
Za građane Niša je važno finansiranje železničke pruge između Beograda i Niša, finansiramo postrojenje za preradu otpadnih voda, takođe i gasni interkonektor kako bi kompanije u Nišu i okolini mogle da rade na gas koji je jeftiniji. To su veliki infrastrukturni projekti, a imamo i manje za pojedince. Srbija mnogo znači EU, može da donese brojne mogućnosti kao što su otporna ekonomija, deo ste naše evropske porodice, da bismo upotpunili Evropu potreban nam je Zapadni Balkan, pa time i Srbija.
U projekat železničke pruge, Evropska unija će uložiti 2,2 milijarde evra, podsetio je ambasador. Do 600 miliona evra su donacije, bespovratna sredstva, a ostalo su zajmovi od Evropske investicione banke i IBRD-ja.
Projekat je podeljen na 4 deonice, prvi rezultati bi mogli da se vide već na deonici Niš – Brestovac. Moramo da prevaziđemo sva pravna i regulatorna pitanja, ali vredno radimo na tome i stvorili smo radnu grupu sa Ministarstvom građevine i Železnicama Srbije, tako da mislim da ćemo za par godina već imati funkcionalnu tu trasu.
Tokom “EU nedelje mogućnosti” potpisan je sporazum o saradnji između južnih okruga Srbije i severa Severne Makedonije. Sporazum je vredan 3,6 miliona evra. Zahvaljujući njemu građani mogu da uspostave saradnju iz oblasti kao što su održivi turizam, socijalna i kulturna inkluzija i zdravstvo. Ambasador Žiofre kaže da će u budućnosti biti još sporazuma koji će omogućiti građanima da razvijaju svoje ideje.
Inače, “EU nedelja mogućnosti” organizovana je i u Beogradu i Novom Sadu. Održano je više od 120 sesija i panela na kojima se razgovaralo o ekonomiji, poljoprivredi, biznisu, obrazovanju, mladima, sportu, kulturi, medijima, civilnom društvu, lokalnom razvoju, i zelenoj tranziciji.
Povezane vesti
Oštre kritike iz Strazbura dok se kriza zahuktava – kakvu težinu za Srbiju ima izveštaj EK? 
Da li se izgradnja mini hidroelektrana u Srbiji kosi sa propisima EU? 
Novinarski izuzetak – oružje u borbi za slobodu izražavanja 
Na šta su se sve građani žalili tokom pandemije Kontakt centru republičke inspekcije?