Psiholozi: Previše informacija, često netačnih, mogu povećati anksioznost i nemir

Image by mohamed Hassan from Pixabay

Nervoza, neizvesnost, strah – poslednjih dana su nešto sa čim se svi borimo. Pandemija opasnog virusa donela nam je ogromne promene, na koje smo bili prinuđeni da se brzo prilagodimo, a u zavisnosti od mentalnog sklopa, svako je ovaj stres kanalisao na drugačiji način, kažu u Psihološkom savetovalištu Studentskog kulturnog centra Niš.

Vanredno stanje uvuklo se u naše televizore, telefone, u kuće i stanove, u naše živote… Ne samo da češće dezinfikujemo svoje domove i ne smemo na ulice već je drugačije i stanje našeg uma i duha, poručuju psiholozi.

Pored straha od zaraze virusom i brige za bliske osobe, ljudi se mogu suočiti sa emocionalnim stanjima koja im nisu u potpunosti jasna. Na to su prvenstveno uticali nedostatak kontrole i neizvesnost situacije u kojoj su se našli.  Usled izostanka kontakta sa ljudima, straha od gubitka posla, menjanja planova i rutina, ljudi se mogu suočavati i sa jačim doživljajem usamljenosti i depresivnosti“, objašnjavaju.

Kako bi se zaštitili od virusa ljudi su prinuđeni da se izoluju
Image by Gerd Altmann from Pixabay

Zato je, kažu, pored savesnog i odgovornog ponašanja i brige o fizičkom zdravlju, neophodno brinuti i o mentalnom. 

Važno je biti svestan dometa ličnog uticaja i razmišljati o onome na šta možemo da utičemo. Za ono na šta ne možemo da utičemo – ostaje nam da verujemo u što bolji i povoljniji ishod i da ograničimo priliv informacija koje nas uznemiravaju kako bismo se zaštitili od raznih briga i anksioznosti“.

KUĆNA IZOLACIJA – KAZNA ILI PRILIKA ZA ODMOR?

Od našeg trenutnog raspoloženja, prethodnih iskustava, kao i načina na koji inače regujemo na nedaće, zavisi kako ćemo se i u ovoj prilici izboriti.

„Svi imamo ustaljene načine reagovanja u teškim situacijama. Zbog toga iste okolnosti neki opažaju kao priliku za odmor, dok za drugog predstavljaju kaznu. Moguće je da će se oni koji i inače žive sami bolje snaći, jer su u nekoj meri već naviknuti na to kako mogu da ispune svoje slobodno vreme. Ipak, saveremena tehologija svima omogućava da, uvek kada se osetimo usamljeno, kontaktiramo sa bliskim osobama“. 

KAKO SE OPUSTITI, ŠTA RADITI?

U novonastaloj situaciji važno je sačuvati dnevnu rutinu koliko kog je to moguće, ali i iskoristiti slobodno vreme da radimo ono što ranije nismo mogli da stignemo! U dnevnu rutinu, savetuju, treba uvrstiti i odmor, relaksaciju, razonodu…

Radite stvari koje vas opuštaju, savetuju psiholozi / Image by Ina Hall from Pixabay

Briga o našim osnovnim potrebama, nizak nivo tenzije i dobro raspoloženje doprinose stabilnosti i očuvanju našeg imuniteta i time značajno povećavamo verovatnoću da budemo dobro, fizički i psihički. Pored toga, važno je biti u kontaktu sa prijateljima, onako kako je primereno u trenutnoj situaciji“, kažu u Savetovalištu.

Gledanje serija ili filmova, čitanje knjige, slušanje muzike, ili nešto treće – preporučuju da svako radi ono što mu najviše prija, a da u isto vreme izbegavamo ono što nam stvara osećaj neprijatnosti.

„Ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama, posebno vreme za čitanje vesti i informacija o aktuelnoj situaciji. Previše informacija, često netačnih, može povećati anksioznost i uneti dodatni nemir“.Volonteri Psihološkog savetovališta pozivaju sve građane da im se obrate ako primete pojačanu anksioznost, depresivnost i usamljenost. Dostupni su svakog dana od 15 do 19 sati, putem mejla, sajta, facebook strane ili skajpa pod imenom Psihološko Savetovalište za studente SKC Niš (skype name: live:.cid.cd9306a28bd1b2b6).