I pre nego što je zvanično otvoren 1986. godine, Aerodorm Niš, nailazio je na poteškoće u svom radu. Tokom svog postojanja njegov razvoj opstruiran je sa raznih strana i iz najrazličitijih razloga. Odnos lokalne i državne vlasti prema ovom aerodoromu koji se nalazi na raskrnici puteva, kako često govore o Nišu, menjao se tokom godina.
Nedavna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u intervjuu za Oko magazin, o tome da broj putnika niškog Aerodroma raste nauštrb beogradskog, da je “to ono što u Nišu nisu razumeli, da sve vreme smo mi pustili da se razvijaju, ali su sve vreme oni smanjivali kapacitete Beograda”. Ova izjava predsednika Republike izazvala je brojne negativne komentare građana sa juga Srbije, niških političara, kao i organizacija civilnog društva, koji smatraju da je to samo potvrda visoke centralizovanosti Srbije.
Zatvaranje aerodroma pre zvaničnog otvaranja
Dragoslav Pavlović, koji je 1986. godine kada je aerodorm otvoren, bio na čelu Grada, kaže da su opstrukcije iz Beograda počele i pre nego što je aerodorm zvanično otvoren.
„Mi aerodrom spremamo za otvaranje 12. oktobra, a 3 dana pre toga ja dobijem iz Republičkog sekretarijata za unutrašnje poslove iz odeljenja koje je bilo zaduženo za protivpožarnu zaštitu Rešenje o zatvaranju aerodroma koji još nije otvoren“, kaže Pavlović u dokumentarnom serijalu „Preduzetnički duh juga – juče, danas, sutra“.
Veliki događaj za Grad – otvaranje civilnog aerodroma pripreman je pažljivo. Planirano je da tog dana sleti avion sa 150 zvanica iz Beograda, nastup akrogrupe, a da predsednik Skupštine svečano preseče vrpcu i tako zvanično otvori Aerodorm Niš za saobraćaj. Pavlović je od trenutka kada je primio Rešenje o zatvaranju aerodorma ušao u trku sa vremenom. Do petka u ponoć uspeo je da sve „vrati u prvobitno stanje“.
„Taj dan je, moram da vam kažem, bio baš onakav kako smo ga isplanirali. Fantastičan! Šezdeset hiljada ljudi je bilo na aerodromu, akrogurpa i sve ostalo je funkcionisalo. Predsednik Skupštine je ipak sekao vrpcu“, objašnjava Pavlović.
Tog istog dana sa niškog aerodroma poleteo je i prvi avion Beograd-Niš-Beograd. Do kraja 1986. godine JAT je realizovao 16 letova na ovoj liniji, a 3 puta je leteo do Skoplja. Kroz Aerodorm Niš te godine prošlo je nešto više od 1000 putnika.
Od otvaranja, u narednim godinama uvedene su i nove linije: letelo se do Zagreba, Ljubljane, Moskve, Splita, Dubrovnika, Londona, Ciriha, Minhena, Frankfurta, Beča. Broj putnika je rastao sve do 1989. godine kada je taj broj iznosio 18 000.
Kako za TangoSix piše Alen Šćuric, broj putnika počeo je da opada 90-tih godina sa početkom ratova u bivšoj Jugoslaviji i sankcijama. U godini pred početak ratova pao je na oko 11 300 putnika godišnje.
Od 90-ih pa sve do ponovnog procvata niški aerodrom je skoro u potpunosti zapostavljen. JAT je prestao da leti iz Niša u leto 1991. godine, ali je uveo redovnu autobusku vezu iz Beograda. Tokom ratnih godina nije bilo značajnijih letova, a pretrpeo je i određena oštećenja tokom bombardovanja 1999. Aerodrom je obnovljen 2003. godine uz pomoć Norveške vlade. Nakon obnove aerodroma JAT i Montenegro Airlines su otvarali pojedine avio linije koje su relativno brzo i gašene zbog ekonomske neisplativosti. S obzirom na to da JAT više nije leteo iz Niša, Grad je subvencionisao Montenegro Airlines da leti do Podgorice.
„Lokalna vlast je subvencionirala Montenegro airlines sa oko 2,6 miliona evra od 2010. do 2013. godine za održavanje svakodnevne linije prema Podgorici koja se konektovala na većinu letova ove kompanije. Za taj ogroman iznos novaca Niš je dobio oko 25.000 putnika godišnje. Linija je trajala od 2010. do 2013. godine, no malen broj putnika, malen broj konekcija u Podgorici, ali i puno prevelik avion za tu liniju, rezultirali su financijskim krahom linije usprkos velikim subvencijama. Odlaskom Montenegro airlinesa aerodrom je gotovo ostao bez letova i pao sa 22.000 godišnjih putnika u 2013. i na samo 1.300 u 2014. godini“, objašnjava Alen Šćuric.
Kargo linija u Nišu gotvo bez robe iz Srbije
Ideja da sa niškog aerodroma leti i kargo linija postojala je od samog otvaranja aerodroma. S obzirom na to da je Niš svojevrsna raskrsnica puteva, odnosno da ima odličan geostrateški položaj, plan je bio da prostor oko aerodroma bude transportni centar za sve vrste saobraćaja. Kada je na čelo Niša došao Života Živković, na aerodrom je preseljena carina.
„Mi smo u to vreme planirali razvoj jednog transportnog, kargo centra… Dovoz robe avionima do Niša, železnicom, kamionima, da tu postoji neka vrsta pretovarne stanice. Imali smo projekte. To nam nije dozvoljeno da gradimo. Nismo mogli da gradimo. A što se tiče Aerodoroma, nama nisu dozovljavali… JAT, odnosno taj sektor u Srbiji nije dozvoljavao razvoj niškog aerodroma. Nije dozvoljavao čak ni čarter letove iz Niša, za neke destinacije recimo u Turskoj, Bugarskoj, Egiptu… Jednostavno nije dozvoljeno da poleću iz Niša“, priča Živković.
Upravo je linija Turkish cargo koja je uvedena krajem 2016. postala ključna za oporavak niškog aerodroma, koji se trenutno najviše oslanja na kargo, koji donosi mnogo veći promet nego putnički saobraćaj. Iako su kapaciteti kargo linije uvek popunjeni, direktor Aerodorma „Konstantin Veliki“ Vladica Đurđanović, kaže da se roba iz Srbije gotovo uopšte ne prevozi preko niškog aerodroma.
„To je veoma značajno za privredu i Srbije i Niša i regiona, ali evo da kažem jedan podatak: 99,9% robe je iz inostranstva, a uglavom roba iz Srbije se doprema preko aerodroma Beograd. Imamo puno robe iz Bugarske, Albanije, Makdeonije, Hrvatske… Najmanja količine otpremljene robe iz Srbije je sa niškog aerodroma. Zbog čega, ne bih znao da vam kažem“, kaže Đurđanović u dokumentarnom serijalu „Preduzetnički duh juga – juče, danas, sutra“.
Ponovno „uzletanje“ niškog aerodroma
Sudeći po broju putnika iz 2014. kada je niški aerodrom opslužio samo 1335 putnika, mnogi su mislili da je završio sa letovima. Međutim, te godine rukovodstvo Aerodroma uveliko je pregovaralo sa predstavnicima niskotarifne kompanije Wizz Air. Pregovori su bili uspešni, pa su sredinom 2015. godine sa niškog aerodroma poleteli prvi avioni ka Malmeu i Bazelu.
Aerodrom „Konstantin Veliki“ završio je godinu sa prevezenih preko 36 000 putnika. Rast putnika nastavio se narednih godina uvođenjem novih avio linija i dovođenjem još jedne niskotarifne avio-kompanije Ryanair. Samo u prošloj 2017. godini preko aerodroma „Konstantin Veliki“ letelo je preko 331 000 putnika. Jedanaest avio linija i dvanaesta koja poleće sredinom novembra 2018. za Beč, i pristupačnim cenama karata, niški aerodrom je privukao dosta putnika ne samo sa juga i iz Srbije, nego i iz susednih država.
Zbog toga je sve češća opaska u javnosti da se niški aerodrom razvija nauštrb, pre svega beogradskog, i da okolnim aerodromima „otima“ putnike.
Upravo zbog pristupačnih cena letova i organizovanih transfera, niški aerodrom sve više koriste i putnici iz Beograda, Skoplja, sa Kosova… „Već sada Niš je oduzeo putnike aerodromima iz okoline prvenstveno na način da je zadržao svoje putnike u Nišu, tj. da oni više ne putuju iz okolnih aerodroma, ali pokretanjem linija prevoznika koje okolni aerodromi nemaju (prvenstveno Ryanair) preuzeo je i putnike tih samih aerodroma. U svakom slučaju Niš prvenstveno mora dalji razvoj tražiti upravo u takvim kompanijama i postati alternativni aerodrom za prevoznike kojima su okolni aerodromi preskupi ili iz drugih razloga neprihvatljivi. Ovo se u prvom redu odnosi na Beograd, kojem Niš može postati istinska LCC alternativa, kao što je Cherleroi Briselu, Hahn Frankfurtu ili Beauvais Parizu“, objašnjava Šćuric.
Uprkos blizini ostalih aerodroma, niški aerodrom je našao svoje tržište i postao konkurentan. Vlada Srbije odala je priznanje za velike uspehe niškog aerodroma u 2017. godini, a u najavi su i velika infrastruktruna ulaganja za razvoj aerodroma. Postavlja se pitanje da li je budućnost niškog aerodroma stvar nečije dobre volje i podrške ili je pravo da brže i jeftinije putuju ipak pravo koje imaju svi građani sa juga Srbije?
Korišćeni podaci: TangoSix, Fly from Niš
