U Srbiji postoji oko 1.200 preduzeća sa približno 10.000 zaposlenih koje ispunjavaju određenu socijalnu misiju, ali se i dalje ne mogu doslovce nazvati socijalnim preduzećima. Ona, kako N1 prenosi, i dalje nemaju državnu pomoć, olakšice, poreske i druge podsticaje, predviđene predlogom zakona o socijalnom preduzetništvu koji je stigao u Skupštinu krajem 2017. godine.
Socijalnim preduzetništvom naziva se ona vrsta poslovanja koja ima misiju da doprinese razvoju zajednice, odnosno da stvori dodatnu društvenu vrednost.
Socijalno preduzetništvo, kao koncept, razvija se poslednjih četrdesetak godina, i u Evropskoj uniji 15 miliona ljudi zaposleno je u firmama koje rade po principima socijalne ekonomije, što predstavlja više od 6,5% radno aktivnog stanovništva.
Profit koji nastane poslovanjem po principu socijalne ekonomije se delimično ili u potpunosti ulaže u društveno korisne svrhe, kao što je zapošljavanje osoba iz socijalno ugroženih grupa, poput osoba sa invaliditetom, mladih, starijih od 50 godina, pripadnika nacionalnih manjina i slično, ili u projekte koji imaju cilj da ostvare određenu dobrobit za zajednicu, poput socijalnih ili zdravstvenih usluga, zapošljavanja, obrazovanja…
“Iskustva država-članica EU pokazuju da je socijalna ekonomija veoma efikasan model za smanjenje nezaposlenosti, posebno pripadnika socijalno ugroženih grupa, čijim radnim angažovanjem se smanjuju izdavanja zajednice za socijalnu zaštitu, dok se istovremeno povećavaju javni prihodi”, ističu iz organizacije Evrokontakt, koja se u okviru projekta ”Glas zajednica o EU integracijama: Podsticaj dijalogu OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika“ bavi upravo ovom temom.
Iz Evrokontakta objašnjavaju i da “iako među državama-članicama EU postoje značajne razlike u konceptu razvoja, shvatanju i specifičnostima socijalne ekonomije, posebno u vezi njene preduzetničke, upravljačke i socijalne dimenzije, u poslednjih par decenija je došlo do značajnog napretka u ovoj oblasti”.
Mišljenja su da socijalno preduzetništvo dovodi do sveukupnog poboljšanja ekonomske situacije i kvaliteta života građana i građanki, te da predstavlja “model koji može da aktivira značajne neiskorišćene potencijale zajednice, da radno angažuje veći broj osoba koje spadaju u teško zapošljive grupe nezaposlenih osoba i da postane generator pozitivnih promena našeg društva”.
Oblast socijalnog preduzetništva, odnosno socijalne ekonomije nije eksplicitno sadržana u pregovaračkim poglavljima, ali je indirektno obuhvaćena u dva poglavlja – Socijalna politika i zapošljavanje (19) i Preduzetništvo i industrijska politika (20).
Dijalogom do podsticajnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva
Organizacija Evrokontakt iz Kruševca, realizuje projekat koji se bavi stvaranjem uslova za razvoj socijalne ekonomije na lokalnom nivou u Srbiji, posredstvom uspostavljanja dijaloga između lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva o ovoj temi.
“Zagovaramo donošenje odluka u okviru nadležnosti lokalnih samouprava u Raškom i Rasinskom okrugu, kojima će biti definisani kriterijumi, podsticajne mere, izrada strateških planova, angažovanje dostupnih resursa i podrška u promociji koncepta socijalne ekonomije”, kažu iz Evrokontakta.
Takođe, najavljuju i predlog mera, koji će biti definisan i proveren kroz fokus-grupu, i potom uobličen u pregovaračku plaformu Regionalnog centra.
Informacije o aktivnostima mogu se pratiti na zvaničnoj stranici projekta.
