U oblasti izbornog procesa, nezavisnih medija, lokalne demokratske uprave i pravosudnog okvira i nezavisnosti – Srbije je nazadovala, što pokazuje najnoviji izveštaj organizacije Fridom haus. Shodno tome, ocena demokratije u našoj zemlji pala je sa 3,79 na 3,61, što je njen najveći pad u poslednjoj deceniji i najveći pad rezultata ove godine u celom regionu.
Izborne neregularnosti, pritisci na medije i napadi na novinare, dva uzastopna masovna ubistva obeležile su prošlu godinu i dovele do najlošijih rezultata Srbije u poslednjih 10 godina, stoji u izveštaju “Nacije u tranziciji 2023” Fridom hausa.
To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad – kaže za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan.
Nakon dve masovne pucnjave, Srbiju su zadesili i politički nemiri, masovni protesti i vanredni izbori koje su obeležile nepravilnosti, stoji u Izveštaju.
Srbija je doživela istorijski pad zbog napora predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast 2023. Masovna pucnjava u maju izazvala je proteste tokom celog leta, na koje je Vlada Srbije odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru – piše u Izveštaju Fridom hausa.
Među zabeleženim problemima sa izborima su kupovine glasova, paralelni birački spiskova za praćenje birača, zastrašivanje birača i posmatrača, zloupotreba javnih resursa i drugi.
Najkontroverzniji aspekt izbora bili su navodi da su ljudi transportovani u Beograd iz drugih gradova Srbije, kao i iz Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, kako bi mogli da glasaju na lokalnim izborima u glavnom gradu Srbije. Neki od njih su okupljeni na centralnim lokacijama u Beogradu, a zatim odvedeni na različita biračka mesta širom grada – stoji u dokumentu.
U Izveštaju se navodi i da nije bilo značajnog napretka u ispunjavanju preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izbornim uslovima od poslednjih izbora 2022. godine. Reč je o preporukama koje se tiču pritiska na birače, medijske neravnoteže i zloupotrebe položaja i javnih resursa. Navodi se i da je, bez obzira na ostavku na čelu vladajuće partije, predsednik Aleksandar Vučić ostao dominantna politička ličnost. Takođe, ukazuje se i na probleme na lokalima.
Lokalnoj demokratiji je zadat udarac jer su lokalne vlasti koordinirale vanredne izbore, pokazujući da su u službi vladajuće stranke, a ne sopstvenih građana – kaže se u Izveštaju.
Kada je o reformi pravosuđa reč, ona je u velikoj meri završena usvajanjem novih zakona o pravosuđu, ali “način imenovanja “istaknutih pravnika“ u savete i opstrukcije istraga o korupciji ukazuju na nedostatak političke volje da se istinski smanji politički uticaj na pravosuđe”. Ocena Pravosudnog okvira i nezavisnosti opala je sa 3,50 na 3,25 i zbog, kako se navodi, “dugogodišnjeg trenda pasivnosti tužilaštva u rešavanju politički osetljivih slučajeva i kontinuiranog uticaja vlade na pravosuđe uprkos reformi pravosuđa”.
Najlošija situacija u oblasti medija
Među najniže ocenjenim oblastima je ona koja se odnosi na nezavisnost medija. Pritisci na medije i napadi na novinare, kako piše u Izveštaju, i dalje izazivaju zabrinutost.
Prema bazi podataka koju vodi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), u 2023. godini bilo je 183 napada na novinare, koje je udruženje definisalo kao fizički napad, pretnje ili pritisak usmeren na novinare ili njihovu imovinu. Taj broj predstavlja značajno povećanje u odnosu na prošlu godinu i drugi najveći broj napada od kada je baza podataka pokrenuta 2008 – navodi Fridom haus.
Mediji koji pripadaju Junajted grupi, televizije N1 i Nova i list Danas, najčešća su meta napada. Kako stoji u Izveštaju, “članovi vladajuće stranke i tabloidi često su ih ciljali zbog navodnog rada protiv države, posebno u periodima pojačanih tenzija sa Kosovom”. Na lošu ocenu oblasti medija uticala je i “politički vođena dodela nacionalnih dozvola za emitovanje”.
Brinu i strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) koje su usmerene na medije.
Koalicija protiv SLAPP-a u Evropi (CASE) izvestila je da je Srbija 2023. godine bila 10. od 35 analiziranih evropskih zemalja po ukupnom broju podnetih SLAPP-ova, a 8. po broju slučajeva po glavi stanovnika.
U Izveštaju se podseća da su se mnogi zahtevi protesta Srbije protiv nasilja ticali upravo slobode medija, kao i da je tražena zabrana nasilnih rijalitija, oduzimanje dozvola za nacionalno emitovanje televizijama Pink i Hepi, zatim zabrana provladinih tabloida i ostavke u Savetu REM-a.
Izveštaj Fridom hausa za zemlje u tranziciji je obuhvatio 29 država. Beleži se da je 10 njih pretrpelo pad po pitanju demokratije, dok se kod pet primećuje poboljšanje. Srbija je okarakterisana kao zemlja u tranziciji i sa hibridnim režimom, koji podrazumeva mešavinu autokratskih i demokratskih karakteristika.
