Srpski mediji su na kraju 2016. ličili na grogiranog boksera. Udarci su dolazili sa svih strana – napadi, pretnje i pritisci, arogantan i neprijateljski stav prema svakoj kritički izrečenoj rečenici, sve lošija ekonomska situacija, mahinacije sa sufinansiranjem medijskih sadržaja, loši rezultati poslednje privatizacije medija.
Napadi, pretnje i pritisci na medije su i u 2016. bili brojni. Po evidenciji NUNS-a bilo ih je 69, od kojih je 9 bilo fizičkih.
I pored toga što je većina medija bila naklonjena vlasti i što je pozitivno izveštavala o aktivnostima Vlade i premijera, vlast je svaku kritičku opasku ocenjivala kao pokušaj rušenja premijera i Vlade koristeći pritom termine “plaćenik” i “neprijatelj”. Očito je da vlast i drugi centri moći sve više shvataju novinarstvo kao PR delatnost sa isključivim ciljem njihove promocije.
Većina domaćih stručnih ocena o stanju na srpskoj medijskoj sceni je negativna. Tako je zaštitnik građana Saša Janković ocenio da se u Srbiji, umesto da se podstiče kritički odnos prema stvarnosti, on kažnjava, dodaje da su medijske slobode nazadovale kao i da imamo sve razloge da budemo zabrinuti. U izveštaju o Srbiji za 2016, Evropska komisija kao probleme navodi pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara. Tu je i konstatacija da su istrage i presude za to retke. Govor mržnje u medijima, autocenzura, niske plate, mlake reakcije pravosuđa, nejasan status ugašene državne novinske agencije TANJUG kao i manjak nezavisnosti regulatornog tela za elektronske medije (REM) su neki od gorućih problema o kojima se govori u ovom izveštaju. U godišnjem izveštaju organizacije Hjuman rajts voč za 2016. se ističe da je više od godinu dana nakon što je ukazano na uočene pritiske koji ugrožavaju slobodu medija u regionu, ni vlade ni Evropska unija nisu preduzele konkretne mere za rešavanje ovog problema, a pojavili su se novi zabrinjavajući slučajevi. Slične ocene se nalaze i u IREX-ovom indeksu održivosti medija u kome se konstatuje da se situacija sa medijima u Srbiji pogoršava u poslednjih pet godina.
Položaj medija u Srbiji, ruiniran posledicama dugogodišnje ekonomske krize, dodatno otežava i njihova brojnost. U Registru medija koji vodi Agencija za privredne registre je bilo upisano 1788 javnih glasila, oko 400 više nego u 2015.
Materijalni položaj novinara u Srbiji se, iz godine u godinu, pogoršava. Njihove zarade su ispod prosečnih zarada u državi. Taj prosek je početkom 2016. bio 47.000 dinara, dok je prosečna zarada srpskog novinara u isto vreme bila 36.000 dinara. Uz to ide i podatak da je u 2015, tokom poslednje privatizacije, preko 1.000 novinara ostalo bez posla, da je na birou rada 2014, pre privatizacije, već bilo 1.149 novinara, kao i da je taj broj dodatno uvećan čistkom u javnom servisu RTV Vojvodina nakon što je u toj pokrajini promenjena vlast nakon vanrednih parlamentarnih izbora u aprilu 2016.
Privatizacija medija u Srbiji ostavila je za sobom sumornu sliku u tom sektoru. Od 73 medija koje je trebalo privatizovati, za njih 50 je raspisan javni poziv. Privatizovana su 33 medija, ugašeno je njih 20, delatnost su promenila dva medija, 17 njih će biti privatizovano besplatnim prenosom kapitala na zaposlene.
Ono što je karakteristika ove privatizacije je da su medije uglavnom pokupovali ljudi koji se nisu bavili informativnom delatnošću ranije. Medijski stručnjaci su ovu privatizaciju nazvali fiktivnom jer su novi vlasnici uglavnom bili u tesnim rođačkim, prijateljskim finansijskim i političkim vezama sa vladajućim strukturama. Zato se sa dosta sigurnosti može tvrditi da je poslednji proces privatizacije u Srbiji bio prikriveni proces jačanja državnog i partijskog uticaja na medije i njihovu uređivačku politiku. Te ocene možda najbolje ilustruje primer Radoice Milosavljevića, člana vladajuće SPS iz Kruševca. On je kupio osam medijskih kuća, među kojima je sedam televizija, za nešto više od 280.000 evra. Istovremeno, on je, samo preko konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, primio skoro 400.000 evra budžetske pomoći.
To nas dovodi do problema sa sufinasiranjem medijskih sadržaja. Novinarska udruženja su izvestila da je, u period od 1. aprila 2015. do 1. aprila 2016. godine raspisan 191 konkurs, od kojih su u 132 pronađene nepravilnosti. Često su lokalni konkursi raspisivani po meri određenih medija, a u konkursima su uočeni uslovi kao što je “obim i kvalitet pređašnje saradnje sa opštinom” što je diskriminatorni uslov. Osim toga, lokalne samouprave su neretko menjale odluke stručnih komisija. Iste uprave su i nametale izbor lica koja imaju javnu funkciju u stručne komisije, što je zakonom zabranjeno.
Suđenja i tužbe protiv novinara i medija bili su brojni i u 2016. a najčešće su se odnosili na povredu časti i ugleda, uz zahteve za materijalnu kompenzaciju. Od početka 2014. do 31. jula 2016. Viši sud u Beogradu je primio 1.135 tužbi protiv novinara, urednika i vlasnika medija. Među ljudima iz vrha vlasti najviše se “isticao” ministar policije Nebojša Stefanović koji je tužio nedeljnik NIN i Vesnu Pešić zbog slučaja Savamala. Suđenje NINU je trajalo samo jedan dan, bilo zatvoreno za javnost, u sudnicu su pušteni samo predstavnici odabranih medija. U presudi objavljenoj 4. januara 2017. sud je naložio nedeljniku NIN i glavnom i odgovornom uredniku da ministru policije, kao građaninu, plate 300.000 dinara odštete.
Na kraju pomenimo i brojne slučajeve neprofesionalnog ponašanja srpskih medija. Novinari najtiražnijih srpskih tabloida pretpostavke, nagađanja ili impresije predstavljaju kao činjenice a svoju publiku žele da šokiraju ili uznemire. Oni krše prava dece, pravo na privatnost, pretpostavku nevinosti, prete, pokreću prave hajke i upliću se u policijske istrage. U monitoringu koji je, u periodu od 1. marta do kraja novembra 2016, sproveo Savet za štampu, ocenjivano je osam dnevnih novina- Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Alo, Kurir, Informer i Srpski telegraf. U tom periodu profesionalni kodeks je prekršen u 4.881 tekstu. Šampioni neprofesionalnog ponašanja su Informer, Srpski telegraf i Kurir, Šampioni neprofesionalnog ponašanja su Informer, Srpski telegraf i Kurir, a ono što zabrinjava je to što je broj prekršaja u odnosu na isti period 2015. godine porastao čak preko 1.500.
Na osnovu analize ovih podataka i činjenica, može se, sa velikom sigurnošću, tvrditi da negativni dugogodišnji trendovi ne samo da nisu zaustavljeni u 2016, već su se i pogoršali. Ta situacija, uz ogromno naraslu cenzuru i autocenzuru, uzrok je ubrzanog isčezavanja novinarskog profesionalizma i brzog rasta “merkantilnog žurnalizma” – kombinacije novinarstva u tragovima, i izuzetno ojačane grube političke propagande i neveštog PR.
