I poslednji pregovori vlasti i opozicije oko izbornih uslova prošli su bez postignutog dogovora. Vlast i dalje odbija da uvaži zahtev opozicije da se svi preostali izbori održe istog dana, već predlaže izmene i dopune pet zakona po preporukama ODIHR-a. Ipak, opozicija smatra da te izmene “suštinski ne menjaju ništa”. Sve ovo doprinelo je da se pitanje bojkota izbora ponovo aktuelizuje.
Da treća nije uvek i sreća pokazuje jučerašnji kolegijum Skupštine Srbije. Novi pregovori između vlasti i opozicije oko izbornih uslova završili su se isto kao i prethodna dva – bez dogovora.
Opozicija ne odustaje od svoja tri ranije izneta zahteva, od kojih je vladajuća većina pristala na dva – da se oformi komisija koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora, a koja bi vršila stalnu kontrolu i reviziju biračkog spiska i da Javni servis krene profesionalno da radi svoj posao.
Međutim, treći zahtev je sporan, jer prema oceni predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, “zadire duboko u demokratske norme i principe”. U tom zahtevu opozicija traži istovremeno održavanje izbora u svim gradovima i opštinama u kojima se decembra nije glasalo.
Iako su Beograđani decembra već birali svoje odbornike, zbog nepostojanja većine da se formira gradska vlast, na birališta će opet izaći 2. juna, za kada ih je predsednica Skupštine Ana Brnabić raspisala.
Ipak, kada je reč o poboljšanju izbornih uslova vlast je imala na umu druge ideje. Shodno preporukama ODIHR-a, Radna grupa Vlade za saradnju sa OEBS-om, pripremila je izmene pet zakona čije su se radne verzije našle na jučerašnjem kolegijumu i to: Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o Ustavnom sudu i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Brnabić je takođe iznela podatak da je od 2019. pa do 2023. godine vlast implementirala 54 preporuka ODIHR-a, a da bivša vlast koja je sada u opoziciji nije svojevremeno primenila nijednu, prenosi list Danas.
Najveći broj ljudi sa kojima smo danas sedeli su u svojoj desetogodišnjoj vladavini dobijali preporuke ODIHR-a koje ih ni najmanje nisu zanimale dok su bili vlast i da na bilo koji način unaprede izborne uslove, rekla je predsednica Skupštine.
Međutim, opoziciona lista “Srbija protiv nasilja” tvrdi da se izmenama i dopunama ovih pet zakona suštinski ne menja ništa i da primena preporuka nakon što su izbori za Beograd već raspisani nema smisla.
To je potvrda da vlast ne želi da suštinski ništa promeni, ne želi opoziciju, ne želi da se političke tenzije u društvu smanje, već da manupuliše i dalje da stvaramo privid da se tu nešto dešava, poručio je Miroslav Aleksić za televiziju N1.
Bojkot ponovo “na stolu”
Sve ovo otvorilo je neka nova pitanja o potencijalnom bojkotu lokalnih izbora od strane opozicije. Mnogobrojne žalbe na neregularnosti oko biračkog spiska, migracije birača i medijskih uslova koje nisu dobile epilog, naterale su pojedine opozicione lidere da preispitaju svoje potencijalno učešće na narednim izborima.
Mi nećemo imati izbore 2. juna, to što vlast želi da organizuje to nisu izbori, to je simulacija. Greška je to nazivati izborima. Igrajte se sami, a mi imamo plan, poručio je lider Novog DSS-a Miloš Jovanović u Utisku nedelje.
Sličnog stava je bio i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, koji je dodao da se opozicija na izborne uslove žalila gde god je to moglo da se uradi.
O čemu pričamo? Poslali smo pre tri nedelje dopis, 1. aprila smo pozvani na Kolegijum, a 3. aprila su izbori raspisani. Nema takvih izbora, a oni koji su prava opozicija na takve izbore neće izaći i to će biti naš čin borbe, istakao je Đilas tokom svog gostovanja u Utisku nedelje.
Da bojkot izbora nije sjajno rešenje i da se treba boriti do kraja, stav je lidera Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića, koji je nedavno izašao iz odbroničke grupe Stranke slobode i pravde.
Ja sam izneo stav Pokreta slobodnih građana da treba učiniti sve kako bismo uspeli da promenimo uslove i da bi u tom slučaju trebalo izaći na izbore. Verujem da je to većinski stav unutar koalicije i da su naši zajednički napori usmereni u tom pravcu, a ne u pravcu bojkota koji vidimo kao poslednju, najgoru i iznuđenu opciju, rekao je Grbović za Danas.
Ipak da bojkot izbora ne bi odgovorao ni vlasti ni opozicji smatra programski direktor CeSID-a, Bojan Klačar, koji je za Dojče vele rekao da “obe strane imaju razlog da se dijalog završi uspehom”.
SNS ne bi odgovarao bojkot jednog velikog dela opozicije, jer bi joj to nanelo ozbiljnu reputacijsku štetu. Ali, isto tako, bojkot bi opoziciji doneo verovatno nezadovoljstvo ljudi na lokalu i devastaciju partijske infrastrukture. Opozicija je ipak sada u boljoj situaciji što se tiče bojkota, jer je prisutnija u republičkom parlamentu, zaključio je Klačar za DW.
Od vanrednih decembarskih izbora skoro da je prošlo četiri meseca. Međutim, nisu još svi računi svedeni do kraja. Srbija i dalje čeka novu Vladu, a njeno formiranje predsednik Srbije poverio je predsedniku svoje stranke Milošu Vučeviću. Kada će ostatak Srbije birati svoje lokalne odbornike još je nepoznanica, a liderka niškog SSP-a Jelena Milošević smatra da bojkot izbora nije opcija.
Povezane vesti
Opozicija: Sledeće nedelje odluka o novom rukovodstvu Medijane, grad da uspori sa “fajront tenderima” 
Viši sud usvojio 24 od 27 žalbi opozicije, na potezu ponovo Gradska izborna komisija 
Naprednjaci izgubili u Medijani, a najubedljiviji u Niškoj Banji sa preko 50% 
Odjeci konstitutivne sednice: Vlast na “novom terenu” i opozicija koja ponovo kuca na vrata suda