Ako redovno pratite niške medije, onda ste se verovatno već susreli sa frazom „građanski Niš“. Takođe, verovatno ste čuli i da je građanski Niš ugrožen, napadnut, ako već i nije potpuno nestao. Šta bi ovo trebalo da znači?
U jednom sasvim formalnom smislu, ne postoji nikakav drugi Niš do onaj građanski – Niš je grad, i svi njegovi stanovnici su građani. Jasno je da u ovom smislu, građanski Niš nije ni ugrožen, ni napadnut. Dakle, kada se govori o krizi građanskog Niša, ili opasnosti u kojoj se on nalazi, svakako se ne misli na građanski Niš u ovom, formalnom smislu.
Drugo moguće tumačenje bi bilo da je građanski Niš zapravo skraćenica za jedan društveni sloj, određen pre svega poreklom, ali i klasnom pripadnošću, navikama, ukusima i stavovima – tzv. stare Nišlije, pripadnike srednje klase, koji učestvuju u izvesnim aktivnostima i praksama, itd. (Koje su tačno aktivnosti najbitnije za ovako shvaćen „građanski Niš“, zavisi od konkretne fantazije – u jednoj se građanski Niš za slavskom trpezom, u drugoj Paliluskoj večeri, u trećoj, na koncertu Kerbera – ali razlike su manje bitne nego sličnosti). Ovako određen građanski Niš bi onda bio ugrožen od strane nekog drugog sloja. U narativu koji nužno prati ovakvo određenje, taj drugi sloj, koji napada ili ugrožava građanski Niš može biti samo „seljački“, odnosno, sastavljen od onih koji ne dele običaje i navike starih Nišlija i građanske klase. Oni se, tako dalje ide priča, doseljavaju u Niš iz manjih mesta, donoseći sa sobom drugačije navike i ukuse, koji predstavljaju opasnost po „naš“ način života.
Ovaj narativ pre svega nije tačan. Ono što grad čini gradom jeste upravo njegov pluralizam, sposobnost da prihvati i obuhvati ljude različitog porekla, socijalnog statusa, navika i ukusa. Niko nema posebno pravo na građanstvo, ono nije nasledna titula, a još je manje set izvesnih navika ili ukusa. Ali ovaj narativ je takođe i štetan, jer građane Niša deli na „nas“ i „njih“, unosi razdor i podozrenje, označava neke građane Niša kao strana tela u našoj zajednici, itd.
Međutim, fraza građanski Niš, može se protumačiti i u drugačijem smislu, različitom kako od onog formalnog, tako i od onog zasnovanog na poreklu i klasnoj pripadnosti. U ovom, trećem smislu, građanstvo bi bilo moralni i politički ideal. Ovako shvaćeno građanstvo podrazumevalo bi živ javni i politički život i učešće u upravljanju sopstvenom zajednicom, odnosno gradom. Biti građanin u ovom smislu, značilo bi na ravnopravnim osnovama učestvovati u donošenju odluka koje se tiču zajednice, zajedno sa svim drugim njenim pripadnicima.
Ovako shvaćeno građanstvo, takođe je ugroženo, ali ne od strane nekih „njih“, već od strane svega onoga što sprečava i onemogućava građane da učestvuju u javnom i političkom životu svog grada. Od netransparentnosti političkog procesa, preko trajne isključenosti različitih grupa stanovništva, pa sve do siromaštva (koje učestvovanje u politici čini nezamislivim luksuzom), te opravdanog straha od gubitka posla ili jedinog izvora prihoda.
Sa ovim problemima, međutim, možemo se izboriti samo zajedno. Raznolikost porekla, socijalnog statusa i životnih stilova, ne sme nam u tome biti prepreka.
