Istraživanja pokazuju da među odraslom populacijom oko 44% ljudi vodi sedeći način života, što zajedno sa nepravilnom ishranom čini da imamo preko 50% gojaznih u populaciji i da je svako sedmo dete gojazno, istakla je dr Olivera Radulović iz Centra za promociju zdravlja na pres konferenciji povodom Svetskog dana bubrega.
Ovogodišnji Svetski dan bubrega posvećen je gojaznosti kao riziku za oboljenje bubrega.
„Kada je reč o odrasloj populaciji dva odsto ljudi boluje od bubrežnih bolesti. To je preko 4.500 ljudi u Nišu što i nije tako mala brojka. Ove bolesti su znatno manje zastupljene među decom, u kategoriji predškolske i školske dece ima 0,4% obolelih. Ono što nas više brine je gojaznost jer nam raste broj gojazne populacije, pogotovu dece“, ističe ona.
Jedna petina ukupnog unosa hrane kod dece trebalo bi da bude voće, a slatkiša oko 5%. Medjutim, po rečima Radulovićeve taj odnos je promenjen.
„Dugo se mislilo da je gojaznost samo indirektni faktor i da on oštećuje bubrege preko česte pojave šećernih bolesti kod gojaznih ljudi. Međutim, sada znamo za direktne mehanizme oštećenja bubrega, jer dolazi do povećanja volumena krvi koji prolazi kroz bubreg. Mi smo ove godine stavili akcenat na prevenciju. Važno je da znamo kako živimo i šta je zdrava hrana“, izjavila je predsednica Udruženja za kardionefrologiju Srbije dr Sonja Radenković.
Ona dodaje da se po prvi put akcije povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega šire. „U TC Forum i u Rodi nalaze se ekipe mladih farmaceuta i lekara koji mere građanima masno tkivo, težinu, indeks telesne mase i dele savete. Takođe, obilazimo 33 osnovne škole u Nišu, kako bi još u ranijem uzrastu počeli da govorimo deci šta je zdrava ishrana. Nisu u pitanju dijete, već zdrav način života“, kaže Radenković.
Istraživanja pokazuju da svaka deseta osoba oboli od neke bubrežne bolesti. Bubrežne bolesti su u porastu i smatra se da se na godišnjem nivou broj obolelih povećava za četiri do pet odsto.
„Ove bolesti se ne otkrivaju na vreme, pacijenti dolaze kada već obole. Kako bi se to sprečilo neophodno je kontrolisati krvnu sliku i krvni pritisak. Rizične kategorije stanovništva su starije osobe. Na Klinici za nefrologiju Kliničkog centra Niš u toku protekle godine obavljeno je preko 10.000 ambulantnih pregleda i bilo je više od 3.000 pacijenata sa nekim oboljenjem bubrega. Na hospitalnom lečenju bilo je oko 1.000 ljudi, a dijalizom se leči oko 300 pacijenata“, ističe direktorka Klinike za nefrologiju dr Radmila Veličković – Radovanović.
Transplantacija bubrega se najčešće radi kod pacijenata koji se nalaze pred lečenjem ili su već na dijalizi. U Kliničkom centru Niš 30 ljudi, a u Srbiji 400 osoba čeka na transplantaciju bubrega.
