Od 3. oktobra pa svakog narednog utorka od 10 do 11 sati tokom ovog meseca, u tržnom centru “Delta Planet” će uslovi za kupovinu biti prilagođeni senzorno osetljivim osobama. U istom vremenu će podršku pružati i “Forum”, ali od 5. oktobra svakog četvrtka. Ovo je akcija “Tihi sat” tokom koje će deca i odrasli sa autizmom moći da borave u tržnim centrima bez neprijatnosti.
Muzika koja dolazi iz različitih lokala, razglasi i jaka svetla – za većinu senzorno osetljive dece ove stvari predstavljaju smetnje pri kupovini. Razlog je taj što ona primaju sve zvuke, mirise i sve vizuelne podržaje odjednom, objašnjava Jelena Petković iz udruženja “Dan”, koje je inicijator akcije.
Kod njih se svi ti zvukovi, svi ti mirisi, svi ti audio podražaji odjednom skupe i to njih preplavi i oni imaju potrebu da stave ruke na uši, ponekad hoće da vrište, da plaču, da trče, da jednostavno probaju da pobegnu iz jedne sredine koja je za njih u tom trenutku vrlo neprijatna.
Kako osobe sa autizmom ne bi morale da se suočavaju sa neprijatnostima, rešenje je “Tihi sat”, koji u brojnim zemljama sveta nije nikakva novina. Sat vremena bez muzike, razglasa i sa prigušenim svetlima za tržne centre ne bi trebalo da predstavlja problem. Sa tim su se, makar tokom oktobra kada se obeležava Evropski dan podizanja svesti o autizmu, složili i tržni centri “Delta planet” i “Forum”.
Mi u organizaciji duboko verujemo da će ova akcija biti deo svakodnevnog programa svih tih velikih tržnih centara i velikih kompanija i da ćemo mi sa aprila i oktobra dobiti svaki mesec koji će imati svoje sate “tihe kupovine”.
U svetu se, kaže Petkovićeva, “Tihi sat” pokazao kao dobra praksa i kompanijama koje su je uvele donelo malo veći profit. Malo prilagođavanja ne čini štetu niti ometa njihov rad ili politiku.
Reč “inkluzija” važi i van škole
Kako bi učili i ponašali se kao i ostali građani, osobe koje ima imaju neke smetnje treba da obavljaju svakodnevne aktivnosti i odlaze na različita mesta, kažu iz udruženja “Dan”.
Mi često vrlo pogrešno tumačimo taj termin i vrlo često inkluziju vezujemo isključivo za školu i za obrazovni sistem. Inkluzija jeste i u obrazovnom sistemu, ali inkluzija je i na poslu i u tržnom centru, u parku. To je jedan opšti pojam.
Iako bi o njoj trebalo retko govoriti jer je to jedna opšta stvar, inkluzija je ipak “večita tema”, sa razlogom.
Ponekad imam utisak ne da smo daleko, nego kao da nismo ni došli do osnovnih načela inkluzivnosti i uopšte jednog zrelog zdravog inkluzivnog društva. Onda se dese neke stvari koje mi kažu “aha, ok, ovo je ipak društvo koje ima potencijala, društvo koje razume”. Ima dosta senzibilisanih ljudi koji zaista razumeju i zaista poštuju ličnost svih osoba sa invaliditetom.
Iako na Evropski dan podizanja svesti o autizmu radije žele da pričaju o rešenjima, a ne problemima, za neke od problema rešenja nisu, čini se, ni blizu. Nepostojanje registra osoba sa autizmom, nedostatak ličnih pratilaca i izostanak ranog prepoznavanja problema samo su neke od stvari kojima se i u budućnosti treba baviti, a o kojima smo ranije pisali.
