„U ponedaljak ujutru u 4,30 časova autobusi će, umesto tramvaja, saobraćati od Niške Banje. Brza i bezbedna vožnja zameniće staru, sporu i nepraktičnu tramvajem. Svakih deset minuta osam velikih „Fapovih“ putničkih autobusa polaziće sa gradskih stanica na liniji Ledena stena – Niška Banja. Dosad skoro trideset godina Nišlijama je trebalo sat pa i više vremena da tramvajem stignu do svog izletničkog mesta. Dinamičniji i moderniji život tražio je i savremenija sredstva“, glasila je vest u nedeljniku Narodne novine 9. avgusta 1958. Narednog dana, 10. avgusta, tramvaji su vozili svoju poslednju vožnju do Niške banje besplatno.
Tramvajski gradski saobraćaj u Nišu16. novembra 1930. godine. Na osnovu ratne odštete od strane Centralnih sila, Nišlije su već 1922. godine kupile materijal neophodan za izgradnju, ali tek 1929. godine puštanjem u rad termocentrale Crveni krst i postavljanjem električne mreže stekli su se uslovi za puštanje u rad tramvaja.
Inicijativa za povratak tramvaja
Tačno 85 godina nakon uvođenja tramvajskog saobraćaja u Nišu, aktivista Marjan Cvetković organizovao je izložbu fotografija tramvaja koje je sam uradio tokom putovanja po evropskim gradovima. Sve fotografije prethodno je objavljivao na instagramu i na fejsbuk stranici Tramvaj zvani Doca. Cvetković kaže da poseban doživljaj u svakom gradu daje ulični ambijent, a ulični svirači i tramvaji su duša svega toga:
„Prolazeći kroz Evropu, video sam dosta starih tramvaja na ulicama velikih gradova jer ne žele da ih se odreknu. Sa druge strane, Niš je imao tramvaje po kojima je bio prepoznatljiv i u jednom trenutku ih se odrekao. Ideja sa tramvajima u instagram formatu jeste bila da se na jedan nesvakidašanj način, a blizak mladim ljudima, približi ideja tramvaja i činjenica koliko bi to značilo za ambijent grada“.
Prednosti tramvaja, osim njihovog doprinosa gradskom ambijentu, navodi Cvetković, jesu i to što su ekonomičniji i ekološki. Iako je tadašnja gradska vlast u duhu modernizacije ukinula tramvaje, ispostavilo se da su danas isplatljiviji i aktuelniji.
„Tramvaji su uvek bili u modi i danas su u modi i sigurno su moderniji nego autibuski prevoz. U centralnim gradskim zonama gde treba voditi računa o ekonomiji, ekologiji i ambijentu, sve je na strani tramvajskog prevoza“, navodi Cvetković.
Praveći paralelu između Niša i evropskih gradova u kojima je boravio, Cvetković koristi Sarajevo kao primer:
Niš je po veličini i izgledu ulica sličan Sarajevu. Tamo kružna linija ide pored Miljacke, od Ilidže i kruži kroz Sarajevo i veliki deo grada može da se vidi jer povezuje centralne i kranje tačke. Sofijski tramvaji isto funkcionišu kroz ulice koje su slične niškim“.
Oduševljeni inicijativom sa fotografijama tramvaja, prijatelji Marjana Cvetkovića počeli su mu slati sopstvene fotografije tramvaja sa raznih putovanja. On navodi da je među Nišlijkama i Nišlijama ideja o tramvajima u našem gradu i više nego prihvatljiva.
Nakon izložbe bilo je govora o formiranju radne grupe koja će ispitati mogućnosti i dati predloge na koji način vratiti tramvaje. Ova inicijativa ušla je i u Akcioni plan razvoja Grada Niša za period od 2015-2020. Cvetković da se „radi o priči koja ne može da se reši za godinu dana“ i izražava nadu da će kroz par godina Niš povovo imati tramvajski saobraćaj.
Tramvaji u Nišu – realnost?
Gradski većnik zadužen za saobraćaj Igor Vojinović navodi da je danas Niš pretežno automobilski grad. Ta činjenica uzrokuje da javni prevoz nema adekvatan tretman i prednost u odnosu na automobile.
„Da je kojim slučajem očuvan tramvasjki prevoz, u funkciji nosioca transporta, grad Niš bi mogao pažljivije da planira urbani razvoj i uspostavlja sistem održivog intermodalnog transporta postepenim povezivanjem sa drugim vidovima prevoza“, navodi on.
Iako je planirano Akcionim planom da se na uvođenju tramvaja radi u periodu od 2019-2020, Vojinović navodi da zbog finansijske situacije grada i složenosti projekta – konkretnih radova neće biti. Međutim, kaže da se radi na izboru “organizacije koja će za potrebe grada Niša izraditi Studiju javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika kao strateški dokument u planiranju i projektovanju sistema prevoza putnika na teritoriji grada Niša u narednom petogodišnjem periodu“. Taj dokument objediniće istraživanja, ankete putnika, stavove stručnjaka i organa lokalne samouprave, kao i JKP Direkcije za javni prevoz.
Trenutno bez ovog dokumenta, tvrdi Vojinović, nemoguće je reći koliko će trajati radovi, i ono najvažnije – koliko će to koštati grad. On napominje da cene i rokovi zavise i od tehnologija, dužine linija i broja stajališta, broja tramvaja i uslova za izgradnju tramvajskog depoa
„U svakom slučaju, Grad Niš verovatno ne bi mogao samostalno da finansira takav poduhvat, već bi se tražio strateški partner odnosno primena jednog od modela iz Zakona o javno- privatnom partnerstvu i koncesijama“.
Početi od turističkog tramvaja?
U mnogim gradovima, primećuje Cvetković, tramvaji su deo turističke ponude, neretko i turistička atrakcija. On navodi da možda treba početi i od uvođenja turističke tramvaj linije:
„Kada bismo napravili autentičan turistički tramvaj kao što postoji u nekim gradovima sigurno bi to bilo atrakcija. Što stariji, što autentičniji tramvaji koji bi podsetili na stare niške tramvaje sigurno bi privukli turiste, naročito ako vode od jedne do druge turističke tačke i da u kružnoj liniji od Tvrđave, preko logora i Ćele kule do Niške Banje voze turiste“.
