Komunikacija skraćenicama, emotikonima, ili tuđicama sastavni je deo govora generacija. Da li to može ugroziti standardni jezik i treba li brinuti za budućnost srpskog jezika, ili je to prirodan tok savremenog načina života, pa i jezika – komentarisali su lingvisti za naš portal. Predlog da se srpski jezik na fakultete uvede kao obavezan ili izborni predmet prošle godine je Odbor za standardizaciju srpskog jezika uputio Konferenciji univerziteta Srbije, a tema je aktuelna i dalje.
Jezik nije samo način izražavanja već i način razmišljanja, smatra profesorka Departmana za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu prof. dr Marina Janjić. Kako kaže, u srednjim školama, učenje jezika uglavnom se svodi na književnost, a neophodno da se na svim nivoima obrazovanja radi na standardnom jeziku.
„Nepobitna je činjenica da se pitanjima standardnog srpskog jezika poklanja veoma malo ili neretko nimalo pažnje u procesu srednjoškolskog obrazovanja, te se poznavanje književnog jezika zaustavlja na osnovnoškolskom nivou. Takvo elementarno u/poznavanje srpskog standardnog jezika ne može zadovoljiti složene kulturološke potrebe obrazovanog pojedinca i ne može biti dovoljno za sveobuhvatnu društvenu upotrebu jezika u svim sferama njegovog funkcionalnog raslojavanja, sa kojim se susrećemo u javnom životu direktno, u svojstvu govornika, ili indirektno u svojstvu recipijenata. Koliko je važno da umemo da izrazimo sebe, toliko je važno da razumemo smisao onog sadržaja koji nam je upućen. Upravo iz tog razloga vrlo često se površno primaju informacije, ili se ne razumeju na adekvatan način“, ističe Janjićeva i dodaje da smo svedoci izuzetne jezičke nekulture, koja je evidentna u nepoznavanju gramatike, a naročito u nedostatku svesti šta je to kultura izražavanja.
Niški studenti misle da srpski jezik treba učiti i na fakultetu
U onlajn istraživanju „Uvođenje srpskog jezika na fakultete“ učestvovalo je preko 600 ispitanika. Za uvođenje srpskog jezika u redovnu nastavu bilo je 71,2 posto ispitanika, a 66,7 procenata kaže da na njihovim fakultetima ne postoji srpski jezik kao predmet. Istraživanje je u najvećoj meri obuhvatilo studente Filozofskog fakulteta, zatim Pravnog, Medicinskog, Građevinsko-arhitektonskog, a drugih studenata bilo je u manjem broju.
„Ako neko nije naučio jezik za 12 godina osnovne i srednje škole, neće naučiti ni na fakultetu“, „Neophodno je da svako ko završi fakultet poznaje jezičku kulturu barem na osnovnom nivou. Ako si dr sa tačkom, onda si, nažalost, samo drugi“ neki su od komentara ispitanika ankete.
Profesorka Janjić kaže da je upravo iz ovih razloga neophodno razdvojiti nastavne predmete srpski jezik i književnost bar u srednjoj školi, ako ne i u osnovnoj (kao što je u ostalim državama zapadne Evrope) i uvesti predmet Jezička kultura na svim fakultetima i studijskim programima naših univerziteta, u kome ne sme biti ‘gramatiziranja’ odnosno insistiranja na ispraznim gramatičkim definicijama, već fokus mora biti na sticanju jezičkih veština i kulture verbalne komunikacije u oblasti struke koja se izučava na fakultetu, dok profesor Boban Arsenijević smatra da jezička kultura treba biti predavana na praktičnim osnovama, sa mnogo vežbi i rada na jeziku.
Kada se govori o opasnostima i ugrožavanju srpskog jezika, kao i o upotrebi stranih reči, posebno anglicizama, profesorka Janjić kaže da je u savremenim uslovima globalizacije srpski jezik u opasnosti iz više razloga.
„Istraživanja pokazuju da su anglicizmi do te mere prisutni u našem jeziku, posebno u govoru mladih, da čak potiskuju i žargonizme kao osnovno obeležje mladalačkog govora. Druga stvar u vezi sa ovim jeste da prodor engleskog jezika nije ograničen samo u domenu leksike, već je prisutan u svim jezičkim nivoima i zaista osiromašuje srpski jezik, koji i na planu fonetike, morfologije i sintakse gubi polako ali sigurno svoj pečat. Postoje semantički ekvivalenti ili prevedenice u našem jeziku koje se mogu koristiti za anglicizme“, završava profesorka Janjić.
Upravnica Departmana za srpski jezik Mirjana Ilić ističe da standardni jezik nije samo gramatika već je to kulturološka tvorevina, koja podrazumeva različite komunikacione veštine, kako pisane, tako i govorne, i dodaje da je veoma važno da se standardizovani jezik neguje kroz sve nivoe obrazovanja, od osnovnog, pa čak i od vrtića.
Da li je srpski jezik uopšte ugrožen?
Profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu i nekadašnji profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Boban Arsenijević ima nešto drugačije mišljenje o obaveznom učenju srpskog jezika. On smatra da ovaj predmet ne treba da bude obavezan na fakultetima, već da se studentima ponude kursevi akademskog pisanja i profesionalnog jezika gde bi akcenat bio na vrlo praktičnim veštinama baratanja jezikom u profesionalnom miljeu.
„Takođe sam za to da se obrazovanje u oblasti jezika u osnovnim i srednjim školama osavremeni, tako što će se manje raditi podele glasova, reči, rečenica, a više savremeno sagledavati jezik i gramatika. Naročito treba posvetiti pažnju onome čega sada nema: praktične jezičke veštine, odnosno kako napisati dobar argumentativni tekst, dobar poslovni izveštaj, zahtev ili poslovno pismo. Najvažnije u svemu jeste da se programi studija srpskog jezika osavremene tako što će gramatika biti predavana na osnovu aktuelnih teorija jezika, ali pogotovu tako što će metodika nastave i jezička kultura biti predavane na praktičnim osnovama, sa mnogo vežbi, konkretnog rada sa jezikom, zadataka, povratnih informacija, a ne kao sada na osnovu apstrakcija. Suština je da se sadašnjim i budućim predavačima srpskog jezika ponudi odgovarajuća obuka, što sada nije slučaj, pa oni ljudi ne mogu više od onoga kako su naučeni“, kaže Arsenijević.
Srpski jezik nije ugrožen ni globalizacijom, ni jezičkim nacionalizmom susednih država koje koriste isti jezik, smatra Arsenijević, kao ni skraćenicama i novim jezičkim strukturama.
„Zapravo bi imalo smisla ljude učiti kako da na efikasan i stilski dobar način koriste skraćenice i nova jezička sredstva, jer one su jednostavno deo novog načina komunikacije, koji ne deluje da će se vraćati na staro“.
