Dok u Srbiji i okruženju ima potvrđenih slučajeva oboljevanja od velikog kašlja i malih boginja, u Nišu je, za sada, situacija pod kontrolom. Ipak, zbog nedovoljnog obuhvata vakcinacijom, ove bolesti bi mogle da budu prisutne i kod nas, smatra pedijatar Doma zdravlja Niš, Predrag Miljković. On ističe da je cepljenje obavezno, kao i da o primanju vakcine treba da odluče lekari, a ne roditelji.
Prеmа pоdаcimа iz Sеrvisа јаvnоg zdrаvljа, koje je objavio Institut Batut, lekari su u Srbiјi do 4. februara priјаvili uкupnо 297 pоtvrđеnih slučајеvа velikog kašlja коd којih је diјаgnоzа pоstаvljеnа оd pоčеtка 2024. gоdinе. Takođe, od pоčеtка ove gоdinе priјаvljеna su dvа smrtnа ishоdа uzrокоvаnа tom bolešću, i to коd nеvакcinisаnе dеcе uzrаstа dvа i pо, оdnоsnо tri mеsеcа.
Juče je nа Tоrlакu pоtvrđеn slučај mаlih bоginjа коd dеtеtа које је nеvакcinisаnо i које pоhаđа drugi rаzrеd оsnоvnе šкоlе. U Bеоgrаdu su ukupno pоtvrđеnа tri slučаја оbоlеvаnjа оd mаlih bоginjа.
U Nišu, prema rečima lekara, za sada nema ni poznatih slučajeva malih boginja, niti velikog kašlja. Lekari ipak strahuju da će ih biti, jer obuhvat vakcinacije, posebno kada je reč o MMR vakcini, nije dovoljan da bi se izbegla bolest.
Nažalost, obuhvat vakcinom pre svega protiv malih boginja, MMR vakcinom, je godinama na jako niskom nivou. Epidemija kovida je još više uticala da taj obuhvat bude manji, a postoji u epidemiologiji neko pravilo kada vam obuhvat vakcinama padne za par godina imaćete epidemiju – kaže pedijatar Predrag Miljković.
Sa vakcinom protiv velikog kašlja je drugačija situacija, ali i dalje nedovoljna da bismo se osećali samouvereno. Prošle godine je obuhvat bio bolji, ali i dalje, prema rečima doktora Miljkovića, daleko od potrebnih 95 odsto, koji sprečavaju da dođe do širenja neke bolesti. Suština je, dodaje on, i da se vakcina primi tačno na vreme, odnosno onda kada je to predviđenom kalendarom vakcinacije. Jedini koji mogu da ne dobiju ovaj vid zaštite su deca sa određenim ozbiljnim bolestima. Za svu ostalu decu, vakcinacija je obavezna.
Vrlo često roditelji smatraju da dete u određenom trenutku ne može da primi vakcinu, jer ima neke zdravstvene probleme. Mi smo ti koji procenjujemo. Ukoliko smatramo da smatramo da zaista postoji ozbiljna bolest zbog koje dete ne bi moglo da primi vakcinu, opet postoji procedura, postoji neki tim za kontraindikaciju. Dakle, već postoji postupak. Ali, ako vam neko ne dođe i pored poziva telefonskih, slanja poziva na kućnu adresu, onda ste prosto nemoćni – ističe Miljković.
Ipak, doktor upozorava i da je krajnja posledica odbijanja vakcinacije da lekar prijavi takav slučaj.
Postoji tu i neka zakonska procedura. S obzirom da se radi o obaveznoj vakcinaciji mi smo dužni, naravno, da ukoliko roditelj i posle našeg objašnjenja odbije vakcinaciju, da to prijavimo inspekcijskim službama.
Lekar ističe i da roditelji koji odbiju da vakcinišu svoju decu, time ugrožavaju i ostalu. Dezinformacije, traženje saveta na internetu, neke su od stvari koje utiču na odluke pojedinih roditelja, podseća Miljković.
Poslednji neki poziv za vakcinaciju bi bila eventualna epidemija. Onda smo zakazali svi kao društvo, jer ako dozvolimo ponovo da imamo preminulu decu od bolesti koje su se mogle sprečiti, dovoljan je samo jedan ubod i samo jedna vakcina, onda smo, čini mi se, svi zakazali. Koliko god da je ovo zdravstveni problem, ovo je problem čitavog društva.
Od sledeće godine moguća dodatna revakcina protiv velikog kašlja
Za razliku od nekih drugih bolesti kod kojih vakcinacija štiti tokom čitavog života, a bolest se može preležati samo jednom, situacija sa velikim kašljem je drugačija. Takozvani pertusis ne daje trajni imunitet, a njega mogu dobiti i deca i stariji. Najpogubniji je upravo po najmlađe pacijente, ističe doktor.
Karakteristike tog kašlja su zaista drugačije. On ima neke faze, kreće kao banalna infekcija i onda se javljaju neki napadi kašlja, sa zacenjivanjem, sa ogromnom količinom sekreta, dete se prosto guši. Najugroženiji su najmlađi pacijenti u ranom odojačkom uzrastu. Kašalj može da dovede do iscrpljenja. Javlja se u napadima. On zaista može životno da ugrozi decu – objašnjava doktor Predrag Miljković.
Adolescenti i mladi ljudi najčešće dolaze u kontakt sa malom decom i mogu da budu potencijalni rezervoari pertusisa, upozorava lekar.
Kako je to rešeno u svetu? Pa tako što je negde u 14-oj, 15-oj godini uvedena još jedna dodatna revakcinacija i na taj način je taj period zaštite produžen na još nekih 10-ak godina. Kod nas to još nije slučaj i vakcina koja će se primenjivati u tom uzrastu trebalo bi da stigne, da bude dostupna od naredne godine.
U uzrastu kada deca još uvek ne mogu da prime vakcinu, tada su i najpodložnija bolesti. Rešenje tog problema je da se vakcinisu i trudnice u zadnjem trimestru trudnoce transplancertarno, što u Srbiji još nije slučaj.
Povezane vesti
Počela vakcinacija i u niškim tržnim centrima, akcija se nastavlja i tokom vikenda 
Više od 140 organizacija i medija pokrenulo kampanju “Vakciniši se” 
Poverenje između pedijatra i roditelja ključni za sprečavanje epidemije malih boginja 
Broj pregleda u kovid ambulantama u porastu, treća doza vakcine od utorka