Širom sveta rodne uloge određuju i oblikuju društvena očekivanja, mogućnosti i prava žena i muškaraca. Iako klimatske promene utiču na sve, žene i muškarci, zbog različitog položaja u društvu, mogu različito da iskuse posledice klimatskih promena, pri čemu su žene često više pogođene ovim promenama.
“Žene su nesrazmerno osetljivije na efekte prirodnih katastrofa i klimatskih promena, pogotovo tamo gde njihova prava i društveno-ekonomski status nisu jednaki onom koji imaju muškarci, i tamo žene imaju manji uticaj od muškaraca u oblikovanju politika i prioritizaciji korišćenja klimatskih sredstava,” izjavila je Natalija Ostojić, iz kancelarije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, na forumu “Žene i muškarci u odgovoru na izazove klimatskih promena,” održanom u Nišu.
Na Forumu je takođe istaknuto da je osnaživanje žena važan element u izgradnji klimatske otpornosti, jer milijarde žena širom sveta donose odluke svakog dana koje utiču na količinu ugljen-dioksida koji se pušta u atmosferu, te je naglašen značaj sistematskog uključivanja rodne perspektive u politike u sferi klimatskih promena.
EU 2020 Paket za klimu i energiju
Klimatsko-energetski paket 2020 predstavlja set obavezujućih zakona, koji imaju za cilj da Evropska unija dostigne svoje ciljeve u oblasti klime i energije za 2020. godinu. Ciljevi, poznati kao „20-20-20“, postavljaju tri ključna cilja za EU do 2020. godine:
- Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine;
- Povećanje udela potrošnje energije iz obnovljivih izvora na 20%;
- Povećanje energetske efikasnosti za 20%.
Saznajte i: Koji su ciljevi EU u oblasti klime i energije do 2030. godine?
“Žene su najčešće glavni donosioci odluka u okviru porodice, kada je reč o aktivnostima koje utiču na klimatske promene – kako će se domaćinstvo grejati, kakva hrane će se jesti i ne koji način će se pripremati, da li će ukućani više koristi automobil ili gradski prevoz, da li će ukućani negovati biljke, seći ili saditi drveće, kako će se odlagati otpad, kakav je odnos dece prema prirodi,” ističe se na Fejsbuk stranici organizacije civilnog društva Mikser, gde se dalje obrazlaže:
“To znači da, ukoliko želimo da promenimo navike ljudi širom Srbije na bolje, pogotovo kada je reč o aktivnostima koje utiču na emisiju gasova sa efektima staklene bašte – treba da se obraćamo prevenstveno ženama i da ih više uključujemo u sve javne procese, od edukacije, stručnih skupova, ekoloških kampanja do participativnog urbanog planiranja i rodno senzitivnog budžetiranja.”
Na Forumu u Nišu Ostojić je istakla i da širom sveta klimatske promene češće pogađaju one delove stanovništva koji se najviše oslanjaju na prirodne resurse u svakodnevnom životu, i koji imaju najmanje kapaciteta da odgovore na prirodne opasnosti, kao što su suše, klizišta, poplave i uragani.
“Žene se obično suočavaju sa većim rizicima i većim opterećenjima usled klimatskih promena, što je u Srbiji bilo vidljivo na primeru poplava 2014. godine, kada su najugroženije bile osetljive grupe – stariji i najsiromašniji. Među najsiromašnijim stanovništvom u većini slučajeva su žene,” kazala je.
Povezanost rodnih uloga sa efektima klimatskih promena
U izveštaju Globalnog udruženja rod i klimatske promene iz 2016. godine – Rodna ravnopravnost i klimatske promene: detaljniji pregled postojećih dokaza, navedeni su brojni primeri povezanosti rodnih uloga sa efektima klimatskih promena, kao i rezultati projekata koji se proaktivno bave rodnim pitanjima. Među njima su sledeći ilustrativni podaci, navedeni u publikaciji Rodna ravnopravnost i klimatske promene:
Na svetskom nivou samo 12% federalnih ministarstava za zaštitu životne sredine predvode žene, podatak iz 2015. godine.
U Svetskom veću za energiju, svaki nacionalni odbor ima predsedavajućeg i sekretara koji zastupaju nacionalne interese. Studija o životnoj sredini i rodnoj ravnopravnosti koja je obuhvatila 92 nacionalna odbora utvrdila je da su samo 4% predsedavajućih i 18% sekretara žene, odnosno, 96% vodećih glasova o nacionalnim energetskim potrebama su muškarci.
Žene u proseku čine 43% poljoprivredne radne snage u zemljama u razvoju, a oko 50% u podsaharskoj Africi. Međutim, 2010. godine samo 15% zemljišta u podsaharskoj Africi su u vlasništvu ili pod upravom žena. Procenti su uglavnom gori u Aziji – samo 13% vlasnika zemljišta u Indiji su žene, na Filipinima procenat pada na 11%, a u Indoneziji na 9%.
Lokalni razvoj otporan na klimatske promene
Program Ujedinjenih nacija za razvoj i kancelarija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost – UN Women, uz podršku udruženja “Žensko arhitektonsko društva (ŽAD)”, Zavoda za urbanizam Niš i Mladih ambasadora, organizovali su Forum: “Žene i muškarci u odgovoru na izazove klimatskih promena,” povodom nedavno raspisanog poziva “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji su objavili Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.
U okviru ovog poziva, kancelarija UN Women Srbija je, uz podršku ŽAD-a, razvila plan aktivnosti sa ciljem podrške razvijanju rodno senzitivnih kriterijuma unutar konkursa “Izazov za inovativna rešenja” za zrele projektne ideje koji je raspisan prve nedelje marta, a rok za prijave je do 1. maj 2018.
Događaj u Nišu je treći u nizu foruma, radionica i tematskih sesija sa ciljem da se uspešno integrišu rodno osetljiva rešenja u projektne aplikacije, kao i da se podigne svest o prednostima implementacije rodno osetljivog i održivog urbanog razvoja.
Petogodišnji projekat “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” trebalo bi da doprinese inovativnim rešenjima za borbu protiv klimatskih promena u Srbiji, posebno na lokalnom nivou.
