Vanredno stanje proglašeno zbog koronavirusa bilo je stresno za sve, i svako se sa takvim izmenjenim načinom života nosio na svoj način. Ipak, bilo je pojedinaca i grupa koji su upravo takvu tešku situaciju iskoristili kako bi pomogli nekom drugom, kome je pomoć u tom periodu bila potrebna. Jedna od takvih heroja je i Vesna Novković, negovateljica iz Donje Lopušnje kod Vlasotinca. Ona je tokom vanrednog stanja, kao i njene kolege iz Centra za edukaciju „Osmeh“, svakodnevno obilazila i pomagala starijim meštanima okolnih sela.
„To su planinski predeli koji su inače naproni za obilazak, radila sam i po kiši i po snegu, a išla sam sopstvenim vozilom. Kada je bio veliki sneg, stavljala sam lance na točkove mog Renoa 5 koji je ’96. godište. Svakodnevno sam ljudima nosila lekove, namirnice i sve što im je trebalo, nema domaćinstva koje nisam obilazila“, priča Vesna Novković, koja je tokom vanrednog stanja obilazila Gornju Lopušnju, Ravnu goru i Gradište.
Kako kaže, u tom periodu se brinula o starijim, nepokretnim i slabo pokretnim ljudima. Pored toga, pomagala je i ljudima starijim od 65, koji za vreme vanrednog stanja nisu mogli da izlaze i da odu do grada, koji je od njihovih kuća udaljen i po 10-20 kilometara.
„Oni nisu mogli da kupe đubrivo, i sve što im je bilo potrebno za prolećnu sadnju, pa sam im ja sve to vozila svojim kolima. Pored lekova i druge medicinske opreme, nabavljala sam im sve potrebne namirnice“, priča ova negovateljica.
Kako kaže, dok je posećivala svoje štićenike, koristila je svu potrebnu zaštitnu opremu, koju je i njima donosila.
„To su uglavnom ljudi kod kojih niko sem mene nije dolazio. Bojala sam se i za njihovo i za svoje zdravlje, ali i za zdravlje svoje porodice, s obzirom na to da sam majka, baba i prababa. Svi su bili uplašeni, jer su u pitanju stari i bolesni ljudi, ali su svi ostali zdravi, u sva tri zaseoka nisam imala nijednog obolelog, niti u mojoj porodici“.
Kako kaže, sve njene kolege iz Centra za edukaciju „Osmeh“ iz Vlasotinca negovale su starije osobe potpuno volonterski, samo uz nadoknadu troškova goriva. Ona i sada radi kao negovateljica i nastaviće to da radi, makar i dalje kao volonter, ukoliko opština ne ispuni obećanje koje je dala njenom udruženju i ona ne dobije ugovor o radu kome se nada.
Jedno priznanje za svoj trud je ipak dobila, jer je jedna od 15 odabranih na konkursu „Oni su heroji“, koji je sprovela Delegacija Evropske unije u Srbiji. Kako kaže, filantropija je nešto što oplemenjuje čoveka, i pomaganje drugim ljudima je način da svako ulepša i svoj život.
„Svako ko može da pomogne drugim ljudima, treba to i da uradi. Ja često odvajam od svog vremena i obilazim i stare i decu. Imam jedno dete koje je ometeno u razvoju, a živi u selu, nema ko da mu dođe, pa mu se ja nađem kao baka, jer živi sa majkom. Dva puta nedeljno svratim do njih, obiđem ih i popričamo. Volela bih da svako ko može pomogne i starima i deci, jer su nas stari stvorili, a mladi su naša budućnost“, poručuje ova heroina iz Donje Lopušnje kod Vlasotinca.