Međunarodna manifestacija „Noć muzeja“ u Nišu je protekla obeležavanjem 140 godina od oslobođenja Niša od Turaka, kao i stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. U skladu sa temom „Pobede i pobednici“, posetioci niških institucija kulture imali su priliku da vide istorijsku građu i umetnička dela posećena vojnim, kulturnim, ali i industrijskim pobedama.
Vekova tavnih to su tragovi
Istorijski arhiv ove godine proslavlja 120 godina od osnivanja, pa se autorka izložbe i arhivska savetnica Ljiljana Đurović, kako sama kaže, potrudila da predstavi najstariju arhivsku građu i sve važne godine potkrepi dokumentima. Tako su posetioci videli Zakon o državnoj arhivi iz 1898. godine i Zakon o Kraljevskoj srpskoj akademiji iz 1886. Čitava postavka bila je podeljena na tri dela: Niš za vreme Turaka, Niš nakon oslobođenja i Niš u periodu ratova 1912‒1918. godine. Osim građe posvećene jubilejima, izložena je i najstarija arhivska građa.
„Najstariji dokument je bakrotisk iz 1737. na kom je proglas o predaji Niša Austrijancima koji su 82 dana držali Niš pod vlašću“, navela je Đurović. „Kod nas nije original, već kopija, a karakteristična je gotica – stil kojim je pisan – a preveden je na naš jezik. Interesantno opisuje položaj Niša, kratak istorijat, kao i kako Turci treba da napuste grad sa svojim porodicama, kojima je obezbeđena pratnja do Sofije, gde treba da se presele. Na kraju stoji pesma u čast pobede“.
Osim čuvanja istorijske i arhivske građe, Đurović je podsetila i na prosvetnu delatnost ove institucije, kao i na časopis za arhivistiku i istoriografske nauke „Peščanik“. Kao jedna od autorki knjuge „U vetru postavljenim kaputima“ o Narodnom pozorištu Moravske banovine u periodu od 1930. do 1941, Ljiljana Đurović je najavila i promociju ove publikacije početkom juna.
Ono što je Ljiljana Đurović istakla kao važan deo građe jesu i crkveni zapisi, a najstariji među njima, iz 1740, govori o kupovini knjiga od ikonopisca. Ona je navela da je to važan podatak jer je dokaz „da je crkva imala i prosvetnu delatnost“.
Arhiv je otvoren svima i mimo Noći muzeja, naglasila je Đurović, a građani koriste službu arhiva kako bi došli do dokumenata u vezi sa restitucijom, građevinskim dozvolama, dokazivanju imovinsko-pravnih poslova.
„Dosta građanki i građana koriste matične knjige rođenih, venčanih, umrlih kako bi istražili svoj rodoslov“, istakla je ona i dodala da je ipak najviše korisnika sa katedre za istoriju na niškom Filozofskom fakultetu, kao i da su istraživači dosta zainteresovani za oblast kulture i muzike Niša kroz istoriju.
Album sećanja
U Domu vojske prikazana je izložba projekta Slavnim precima. Autor izložbe i rukovodilac projekta Aleksandar Vasilić naveo je da su osmislili originalan način kako bi uključili potomke da svoje pretke koji su se borili u Prvom svetskom ratu prikažu široj publici. Projekat je počeo obeležavanjem stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, ove godine se završava, a do sada su prikupili preko šest hiljada fotografija, dnevnika i pisama.
U fokusu projekta su mladi, kako je istakao Vasilić, „da posle sto godina vide gde su njihovi preci ratovali za slobodu u kojoj mi uživamo jer se tih žrtava treba sećati i prenositi priču o njima s kolena na koleno – da ih zaborav ne zatekne“.
„Važno je sećati se jer je Srbija u Prvom svetskom ratu slobodu platila životima – ne samo za naše naraštaje već i za pozicioniranje Srbije koja je bila na strani saveznika koji su izvojevali pobedu. Putem ovog projekta namećemo svetu da se i posle sto godina vidi kako smo mi bili pobednici kao i engleski i francuski vojnik, da smo slobodarski narod“, naveo je Vasilić.
On je naglasio da je veliki broj građe stigao sa juga Srbije, a razlog je Moravska divizija, koja se istakla brojnošću pri mobilizaciji, kao i učešćem u bitkama.
„Sa aspekta istoriografske građe ovo je značajan projekat. Mnogi istorijski arhivi u Srbiji i muzeji mogu da nam pozavide na građi jer je impozantan broj dokumenata koji su se slili tokom ovog projekta i koji su digitalizovani i trajno ostaju“, rekao je Vasilić i dodao da su već neku građu prosledili tim institucijama.
U planu je izdavanje publikacije od prispele građe, kao i izdavanje e-knjige koja će biti dostupna na sajtu projekta. Važnost ovog projekta, istao je Aleksandar Vasilić, ogleda se i u digitalizaciji građe i mogućnosti očuvanja i dalje upotrebe.
