Odsustvo poverenja u demokratiju, potreba za jakim vođom i liderom, kao i nezainteresovanost za politička pitanja zaključci su poglavlja koji se bave mladima i politikom i vrednostima mladih u okviru Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2018. godinu.
U Izveštaju se navodi da kategoriji mladih (15-30 godina) u Srbiji pripada 1.186.795 stanovnika (16.95%), koji su u Narodnoj skupštini zastupljeni sa svega 4 predstavnika od čega je troje iz vladajuće Srpske napredne stranke i jedan poslanik opozicione Srpske radikalne stranke.
„Međutim, to nije indikator promocije mladih ispred vladajuće većine, već posledica najvećeg broja osvojenih mandata, jer su pomenuti mladi poslanici/ce zauzimali 81, 92. i 127. mesto na izbornoj listi“, navode u izveštaju.
Od 1200 ispitanika sa teritorije Republike Srbije, svega 27.9% je zainteresovano za politička dešavanja, dok 9.8% uopšte nema interesovanja.
Gotovo 60% ispitanih kaže da nema uopšte uticaj na donošenje političkih odluka, a 67% ispitanika kaže da se politički akteri ne obraćaju mladima. Čak 83% mladih nemaju poverenja ni prema jednom političaru na našoj političkoj sceni. Svoju ideološku poziciju moglo je da definiše nešto manje od polovine, a na skali levica-centar-desnica, veliki broj mladih se opredelio za centar.
Rezultati ne iznenađuju – vlada opšta nezainteresovanost za politiku
Programski direktor CRTA-e Raša Nedeljkov navodi da ne iznenađuju ovakvi rezlultati kada su mladi i politika u pitanju. On navodi da vlada „opšta nezainteresovanost za politiku“, te da rezlultati istraživanja “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji“ pokazuju da je „tek svaki četvrti građanin zainteresovan za politiku“. Ističe da se u Srbiji godinama „politika isključivo vezuje za političare“.
„Naša politička elita je godinama ista i skoro svi su slatkorečivi tokom izbora a zatim slede neispunjena obećanja. I građanima se zbog toga politika ’ogadila’, svi su im političari isti. Politiku vide kao jedan negativni, korupmiprani proces, a ne kao proces donošenja odluka koji postoji na svakom uglu: u vašoj zgradi, na vašem radnom mestu, na fakultetima… Odgovrnost je na političarima što sistematski i višedecenijski namerno odvraćaju građane od politike, jer, bez građanske kontrole, daleko od očiju javnosti, lakše se ’završavaju stvari’. Ali, odgovornost je i na nama građanima! Olako smo prepustili moć odlučivanja o našim životima političarima, odričemo se kontrole rada političara i prava da nam polažu račun“, ističe Nedeljkov.
Omladinski radnik Ivan Topalović za ovakve rezultate kaže da je to ogroman problem. On navodi da postoji velika disproporcija kada je u pitanju broj mladih i broj mladih koji učestvuju u donošenje odluka kroz sistem. Međutim, ne krivi mlade, već čitavo društvo:
„Mi kao društvo zahtevamo od mladih da budu aktivni, da se pokrenu, menjaju, a sa druge strane im ne dozvoljavamo i ne damo priliku da menjaju društvo u kome oni treba da ostanu da žive. U suštini kada se sagledaju rezultati izveštaja, vidimo u kakvom društvu živimo, vidi se kakav je odnos društva, političkih partija, donosioca odluka, vrednosti kada su mladi u pitanju i jasno je zašto mladi odlaze iz ove zemlje jer ova zemlja trenutno ne ostavlja prostor za mlade“.
Topalović navodi da je problem i u samim partijama na politčkoj sceni jer su „uspostavile sistem gde mi nemamo demokratiju, već jednu osobu koja odlučuje o svemu“. Mladi, dodaje, u takvim situacijama služe kao dekoracija, pa treba tu tražiti razlog odsustva mladih iz političkih partija, kao i nepoverenja u njihov rad. On ističe da se bavljenjem politikom ne odvija samo kroz partije, već i korz civilni sektor i neformalne grupe gde sve više mladih vidi alternativu.
Neophodna je decentralizacija politike
Najzainteresovaniji za politiku su mladi muškarci od 25-30 godina, i to naročito u mestima preko 20000 stanovnika, dok je u ruralnim sredinama zainteresovanost mala.
„Kao što je Srbija centralizovana kada je u pitanju odnos prestonica-ostatak Srbije, tako i veliki centri poput Novog Sada i Niša privlače sve što se tiče ove zemlje ka sebi. Da Niš nije univerzitetski grad, verovatno bi nestajao polako kao i svi ostali gradovi na jugu Srbije. Zato je položaj mladih bolji u većim gradovima jer su barem na izvorima nekih dešavanja, informacija i tu ima najviše poslova – što opet jeste problem centralizacije zemlje. Logično je onda da mladi u ruralnim sredinama nemaju mogućnosti da učestvuju u politici. Najčešće mladi učestvuju u političkom životu kroz Kancelarije za mlade i sportske aktivnosti, a u delu donošenja odluka i izmena sistema – mladih nema i lako je objasniti zašto posle nezaposlenosti sledeći gorući problem jesu vrednosti. Mladi kažu da u sistemu vrednosti koji podržava ovo društvo – ne vide sebe i zato 70% njih želi da ode iz ove zemlje.“, navodi Ivan Topalović
Demistifikovanje politike za mlade
Politika je, navodi Nedeljkov, i pitanje cene školarina na fakuletetima, mogućnost zaposlenja nakon diplomiranja, ekonomska nezavisnost. Zato je, ističe, bitno da mladi kroz druge alternativne oblike bavljenja politikom učestvuju u političkom životu:
„Ukoliko nisu za stolom gde se donose odluke i ne žele da ih neko čuje, neko drugi će doneti odluke o njihovom životu ne znajući šta oni zaista žele. Zvuči kao fraza ali među tim mladima su budući lideri koje treba da ovo društvo učine boljim mestom za život“.
Nedeljkov smatra da je neophodno demistifikovati politiku i pokazati mladima i brojnim drugim nezainteresovanim građanima da ih se politika tiče.
„Mladi ljudi, pre svih, moraju da imaju kritički odnos prema svetu oko sebe, da postavljaju pitanja, da traže i da se bore za više nego što im se daje. Ako se mladi ne bore za ideale i za budućnost, svakako to ne treba očekivati od razočaranih i umornih ljudi starijih generacija, mada i za njih imam poruku – ako odustanete, odustali ste od sebe“, ističe.
Odricanje prava na izbor – odricanje prava na slobodu
Nešto više od trećine (37%) ispitanika iz kategorije mladih navelo je da nikada ne glasa, naspram 32% onih koji glasaju uvek i 31% onih koji su naveli da ponekad glasaju.
„Za mene je odricanje prava na izbor predstavnika u parlamentu ili predsednka države jednako kao i odricanje od prava na slobodu. Neizlaskom na izbore, mi smo rekli: “izvolite političari, imam neograničeno poverenje u vas, radite šta vam je volja”. Danas imamo skoro 350 hiljada manje birača nego pre 15 godina. Građani su razočarni u političare, zatvraju se u svoje svetove, a odlučivanje u potpunosti prepuštaju političarima. Verujem da se to odnosi i na jedan deo mladih, dok za drugi deo verujem da nisu ni svesni da odbacuju svoje pravo da kažu šta misle ili ko da ih predstavlja“, ističe Raša Nedeljkov.
Podaci Zavoda za statistiku, podseća Ivan Topalović, kažu da će za dvadesetak godina biti svega pet miliona stanovnika u Srbiji. Naš sagovornik pojašnjava da će do takve statistike doći zbog iseljavanja mladih iz zemlje i da je važno da se mladi uključe u procese donošenja odluka.
„Moramo da pričamo i obrazovanju i o tome da li ih sprema za tržište rada. Potrebno je i reformisati obrazovanje kako bi mladi kasnije kroz život mogli da se snađu, da obrazovanje bude bazirano na kompentencama, ali i učiti mlade od malena da budu odgovorni građani ovog društva, da uzimaju aktivno učešće u kreiranju politika. Jedino tako ćemo imati društvo koje će podržavati mlade i mlade koji će želeti da ostanu jer će videti Srbiju kao demokratsku zemlju“, podvlači Topalović.
Mladi se vraćaju u politiku kroz alternativne vidove angažovanja
Veliki broj mladih u Beogradu stalo je uz Inicijativu Ne davimo Beograd. Od prvih protesta protiv izgradnje „Beograda na vodi“ do ovogodišnjih beogradskih izbora, ova inicijativa ima podršku mladih, koji sve više uzimaju učešće u radu ovog pokreta.
Aktivistkinja „Ne davimo Beograd“ Isidora Petrović navodi da se mladi ne bave politikom iz dva razloga, zbog neobezbeđene egzistencije i mogućnosti uslovljavanja otkazima mladih ili njihovih članova porodice ukoliko politika nije u sladu sa vladajućom, kao i zbog liderske politke pojedinca ili grupe koja preovlađuje u domaćim partijama.
„Ta dva u kombinaciji dovode do toga da mladi imaju interes da učestvuju u politici na konvencionalan način samo ako im to olakšava život ili omogućava napredovanje, što svakako ne znači da na to treba da pristanu“.
Naša sagovornica navodi da su mladi svesni političkih problema. Problem koji ona vidi jeste nemogućnost artikulisanja političkih stavova i pronalaženje sebe u političkom spektru.
„Obrazovni sistem ih svakako ne podstiče da se samoorganizuju oko problema koji ih tišti, budu solidarni i oslanjaju se na svoje kapacitete i kapacitete sopstvenog okruženja, već da se, ako idu u gimnaziju takmiče ko će biti mladi lider, a ako idu u srednju stručnu školu, rade za manje od minimalca u okviru dualnog obrazovanja i ćute“, ističe.
Društvene mreže i rad na terenu, ističe ona, glavni su mehanizmi podsticanja mladih na bavljenje politikom, naročito drugačijem pristupu u odnosu na političke partije.
„Dobar primer atipičnog političkog delovanja su sprečavanja prinudnih iseljenja, što poslednjih nekoliko meseci možemo da vidimo u Beogradu u radu Združene akcije Krov nad glavom, čiji je deo i inicijativa ’Ne davimo Beograd’“, navodi i podvlači da su mladima alternativni načini bavljanja politikom upravo nehijerarhijski organizovani pokreti i političke organizacije.
Povezane vesti
Mladi u Srbiji znaju kakve medije žele, ali su malo prisutni u njima 
Mladi nedovoljno zastupljeni u medijima, pokrenuta peticija „Za sadržaje za mlade” 
Omladinski centar Brus radi na unapređenju života mladih i njihovom opstanku u ovoj opštini 
Centralizacija omladinske politike u Srbiji – rezultati konkursa MOS samo posledica