„Otvoreni podaci su deo šire kategorije, takozvani ’big data’. Od 1903. pa do početka Drugog svetskog rata podaci su se duplirali, dok se danas podaci dupliraju na svake dve godine, a i taj period se skraćuje. Potrebna nam je pomoć statistike, sofisticiranih alata kako bismo mogli da odlučujemo na osnovu dokaza“, navodi profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu dr Dejan Vučetić.
Govoreći o pravnoj regulativi u oblasti otvorenih podataka, profesor Vučetić navodi dva zakona – Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o pristupu informacija od javnog značaja. Međutim, naglašava da kada je reč o legislativi – još uvek se ne pravi razlika između otvorenih podataka i informacija od javnog značaja, pa mora da se radi na tome.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prošle godine donelo je platformu za otvorenu nauku koja se bazira na otvorenim podacima, a osim toga – svi univerziteti u Srbiji potpisali su Berlinsku deklaraciju, koja je najvažniji dokument o primeni otvorenih podataka u nauci. Sa druge strane, naučne ustanove koje formiraju istraživanja formirale su Koaliciju S i pokrenule inicijativu za potpun, neposredan i besplatan pristup naučnim podacima.
„Intencija je da se do 2020. godine sve naučne publikacije učine besplatnim za naučna istraživanja, što bi rasteretilo džepove naučnika“, naglašava dr Vučetić.
Platforma za otvorenu nauku trebalo bi da omogući otvoren pristup naučnoj literaturi, podacima na osnovu kojih se pišu naučni radovi, transparentnost naučne komunikacije i metodologije, kao i odgovarajuće digitalne infrastrukture koje omogućavaju realizaciju prethodnih ciljeva.
Direktor Regionalne privredne komore Niš Aleksandar Milićević napominje da naučna zajednica treba da se približi poslovnom svetu.
„Biznis traži podatke i kada želite nešto da kupite, proizvedete, prodate. Svaka ozbiljna firma mora da ima podatke o tržištu, potrošnji, sirovinama. Sve se to može naći u formi otvorenih podataka“, ističe Milićević.
Nivo zajednice vidi se po nivou otvorenosti podataka
Dostupnost podataka pri otvaranju firme, što je po mišljenju Milićevića, i najveći problem sa kojima se preduzetnici susreću, veća je nego ranije.
„Kada sam 1992. godine otvarao prvu firmu, bilo je lakše da napišete doktorat. Danas je dostupan skoro svaki podatak o preduzećima i privrednim društvima, naročito preko Agencije za privredne registre. Jedini je problem što oni nisu čitljivi, ali i te kako je moguće doći do informacija i podataka“, ističe Milićević.
„Međutim, mnoge kolege, naročito starije, imaju problem sa digitalnim jazom, kao što ga imaju i građani. Dakle, ne znaju značaj, a ne znaju ni da koriste otvorene podatke“, kaže profesor Vučetić i zaključuje da je potrebno raditi na edukaciji stanovništva u ovoj oblasti.
To smatra i Aleksandar Milićević i zaključuje da se nivo razvijenosti neke zajednice vidi i po nivou otvorenosti podataka.
Milićević zaključuje da se nivo razvijenosti neke zajednice vidi i po nivou otvorenosti podataka.
Povezane vesti
Otvoreni podaci korisni su za poslovanje, ali i u svakodnevnom životu 
Saradnja akademske i civilne zajednice dragocena je za građane 
Niški student nakon kućnog pritvora – “Težak šamar mojoj građanskoj svesti i ljubavi prema otadžbini, ali ovo je početak kraja” 
Uvesti napredne tehnologije u proces proizvodnje