Od sinoć je u Srbiji na snazi vanredno stanje, proglašeno usled opasnosti od širenja zaraze koronavirusom. Iako su se i u skorijoj istoriji građani susretali sa vanrednim stanjem, uslovi zbog kojih je ono juče proglašeno sada su drugačiji.
„Opasnost je sada biološka, virusna zarazna bolest. Priroda opasnosti drugačija je nego u slučaju ubistva predsednika Vlade Zorana Đinđića i bombardovanja 1999. godine“, kaže Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Prema njegovim rečima, vanredno stanje proglašava se kada je situacija zaista toliko opasna da ugrožava opstanak ljudi i države.
„Proglašenje vanrednog stanja podrazumeva da se pojedina prava, koja ljudi svakodnevno uživaju, ograničavaju kako bi se umanjila opasnost. U ovoj prilici detalji svih mera biće poznati kada Vlada objavi uredbu, ali će se nakon toga mere verovatno menjati iz dana u dan“.
On podseća na najosnovnije odredbe koje podrazumeva uvođenje vanrednog stanja:
„Ne ide se u vrtiće, škole i na fakultete. Zabranjena su okupljanja preko 50 ljudi u zatvorenom prostoru i sportske aktivnosti. Stariji od 65 godina ne treba da izlaze iz kuće. Ljudi koji dolaze iz inostranstva moraju biti u karantinu ili samoizolaciji 14 i 28 dana, u zavisnosti od situacije i da li dolaze iz zemlje žarišta. Formirana je Komisija za davanje dozvole za ulazak u Srbiju“, podseća Đorđević.
Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Milena Vasić rekla je za otvorenavratapravosudja.rs da je vanredno stanje regulisano Ustavom kao posebna okolnost u kojoj „javna opasnost ugrožava opstanak države i građana“.
„Ustav Srbije dozvoljava da, prilikom proglašenja vanrednog stanja budu donete mere odstupanja od određenih ljudskih i manjinskih prava. Koja će to prava biti, ne znamo unapred, jer sve zavisi od okolnosti same situacije, koja je prouzrokovala vanredno stanje. Ono što znamo, jeste da postoje prava za koje ograničenje nije moguće u vreme vanrednog stanja. Ovo uključuje: pravo na slobodu i bezbednost, dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, prava koja su vezana za pritvor, trajanje pritvora, jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, slobodu kretanja, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu medija, pravo na obaveštenost, slobodu okupljanja, slobodu udruživanja i druga prava garantovana Ustavom Srbije koja nisu izričito isključena od mogućnosti ograničenja“, ističe Milena Vasić.
Vanredno stanje može da proglasi Narodna skupštine Republike Srbije, a kada ona nije u mogućnosti da se sastane, mogu ga zajedno proglasiti predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, kako je bilo juče.
„Vanredno stanje može trajati do 90 dana, s tim što može biti produženo za još 90 dana odlukom većine od ukupnog broja narodnih poslanika (apsolutna većina). Ustav ne daje odgovor na pitanje šta se dešava ukoliko u roku od 90 dana Skupština nije mogla da se sastane i da li je tada moguće produžiti vanredno stanje za još 90 dana odlukom drugih državnih organa“, piše Vasićeva.
Cene 36 osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme su ograničene, tako da one ne smeju da pređu nivo od 5. marta ove godine. U Beogradu je rad ugostiteljskih objekata ograničen do 20 časova, a javni prevoz radi po subotnjem režimu vožnje. Iz Direkcije za javni prevoz Niš saznali smo da u našem gradu red vožnje ostaje nepromenjen, tako da važe svi polasci po redu vožnje istaknutom na sajtu ove ustanove.
Đorđević savetuje građane da se redovno informišu, slušaju preporuke i smanje izlazak napolje na minimum. On prenosi i iskustva iz Slovenije.
„Ako izlazite, budite na distanci barem jedan metar. Strpljivost je važna jer se u Sloveniji prave redovi ispred prodavnica i apoteka. Važno je da se ne prave zalihe. Ne puštajte decu da pipaju sprave za igranje, klupe i gelendere, tako preporučuju u Sloveniji“, poručuje Đorđević.
