„Srbija hakuje koronu“ – tehnološka rešenja za medicinske probleme

Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor

Grupa mejkera, hakera i entuzijasta iz cele Srbije rešila je da za vreme pandemije ponudi medicinarima neka tehnološka rešenja koja će im olakšati rad u teškim uslovima, kakavi su bili u jeku koronavirusa. Počeli su kao Vizionari Srbije, izrađujući zaštitne vizire, a sada već rade na rešenjima koja će poboljšati uslove u kojima lekari rade za vreme pandemija, ali i i tokom redovnog stanja. Organizacija „Srbija hakuje koronu“ nastala je spontano, pokrenuo ju je Živojin Sekulić, a pridružili su mu se ljudi i organizacije koje se inače bave zdravstvom i tehnologijama. 

„Živojin Sekulić je zapazio da su mejkeri sa MIT-a napravili respirator koji može da konstruiše bilo ko u svetu. U pitanju je neinvazivni, open source respirator. Zatim je počeo da okuplja inženjere iz Srbije koji bi mogli takve respiratore da naprave i za potrebe Srbije.  Vremenom se okupilo dosta drugih hakera, mejkera, dizajnera, lekara i nastao je veliki broj ideja“, priča dr Ivana Kostić, koosnivač Laboratorije zdravstvenih tehnologija. 

Kako kaže, prvi talas pomoći bio je orijentisan na vizire, i to na pomoć kliničkim centrima u Beogradu i Novom Sadu, a zatim se proširio na čitavu Srbiju, pa su ljudi i lokalno počeli da izrađuju i distribuiraju vizire. Kasnije su ih lekari i apotekari iz cele zemlje kontaktiralii tražili da im se pošalju viziri. Do sada je isporučeno više od 57.000 vizira, a novi se i delje izrađuju. Osim pojedinaca, inicijativi su se pridružile i druge već postojeće organizacije.

„Čim se uspostavila proizvodnja vizira, razvila se i ideja da se nastavi sa drugim neophodnim proizvodima, tako da je organizovan virtuelni hakaton pod nazivom ’Srbija hakuje koronu’, koji je proširio delatnost na pravljenje većeg broja proizvoda. Iz razgovora sa medicinskim osobljem i iz stvarnih potreba, finalno je nastalo pet grupa za razvoj pet najneophodnijih proizvoda. U ovom trenutku, formirani su prototipovi i vrše se testiranja, kao priprema za eventualni drugi ili treći talas. Viziri su se proizvodili i proizvode se iz ličnih donacija eksperata koji se inače bave 3D štampom. Međutim, shvatili smo da složenija rešenja, za koja je oprema skuplja i složenija, ljudi ne mogu sami da finansiraju i da nam je neophodna podrška čitave zajednice. Zbog toga smo pokrenuli kampanju uz pomoć fondacije Catalyst Balkans, u kojoj smo uspešno završili prvu fazu“, priča Kostićeva. 

Rešenja razvijena na hakatonu su takozvana open source rešenja, što znači da će i posle pandemije moći da se koriste svuda u svetu, potpuno besplatno. 

„Prva grupa rešenja su hermetičke zaštitne maske za lice sa hepa filterima. Lekari koji rade na infektivnim klinikama imali su kompleksnu, višeslojnu zaštitnu opremu, a pacijenti pri tom nisu mogli da ih čuju. Novu hermetičku masku mogu da nose i kada ne bude korone, u slučaju drugih infektivnih bolesti, koja je pritom iz jednog dela, uz uspešnu komunikaciju sa pacijentima. Drugo rešenje je neinvazivni respirator. U kritičnim situacijama ovi neinvazivni respiratori mogu da spasavaju živote. Sledeće grupe rešenja su kapije za dezinfekciju i sterilizatori prostora, koji bi se prvenstveno koristili za operacione sale, ali i u drugim uslovima“, objašnjava naša sagovornica. 

Kako kaže, u petu grupu spadaju softverska rešenja koja obuhvataju aplikacije za smanjenje širenja infekcije. Na primer, to je aplikacija na telefonu koja može da pokaže gde je trenutno lociran veliki broj zaraženih, ili gde je inače trenutno mnogo ljudi, da bi se takva mesta izbegavala, kako bi se sprečila zaraza. Pored toga, tu su aplikacije za praćenje količine zaštitnog materijala u bolnicama, kao i aplikacija „Doktori za doktore“, preko koje doktori koji nisu na prvoj liniji odbrane mogu da pomognu kolegama koje su najugroženije, kada je u pitanju i fizičko i psihičko zdravlje. 

Ljudi koji su uključeni u organizaciju „Srbija hakuje koronu“ inače se tokom cele godine bave pronalaženjem rešenja u kojma se tehnologije koriste za rešavanje zdravstvenih problema. Laboratorija zdravstvenih tehnologija organizuje hakatone i na druge teme i forimira tehnološki-zdravstvene startape. Jedna od njihovih aplikacija je Doktorijum, koja se trenutno fokusira na telemedicinu. Prema rečima dr Ivane Kostić, telemedicina, odnosno pregledi pacijenata “na daljinu” i komunikacija sa lekarima na ovaj način aktuelna je u celom svetu.