Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Niški park Čair dobija veštačko jezero, nedavno je saopšteno građanima i građankama, kao i da je idejno rešenje, koje podrazumeva i kompletnu rekonstrukciju jednog od retkih parkova u gradu, predstavljeno Svetskoj banci koja bi trebalo da je finansira. Arhitektica dr Aleksandra Mirić smatra da ovakav projekat nije dobra ideja, jer se fontane i javne česme u Nišu ne održavaju kako treba i postaju smetlišta, pa poučena tim iskustvom smatra da će tako izgledati i novo veštačko jezero.
“Najlepši niški park Čair, smešten u samom srcu grada, biće potpuno rekonstruisan” – odlučili su nedavno čelnici grada. Jedna od ideja je “izgradnja veštačkog jezera u centralnom delu”.
Projekat rekonstrukcije predviđa izgradnju novih i popravku postojećih pešačkih i biciklističkih staza, uređenje amfiteatra, izgradnju mobilijara i drugih prostora za naše najmlađe sugrađane, izgradnju veštačkog jezera u centralnom delu, kao i kompletnu obnovu zelenih površina. Predviđeno je i uređenje parking prostora i rekonstrukcija fudbalskog stadiona Železničar. U neposrednoj blizini ovog terena naći će se i staza za rolere i druge srodne sportove – naveli su na gradskom sajtu.
Arhitektica dr Aleksandra Mirić za Mediareform objašnjava zašto smatra da izgradnja veštačkog jezera, u jednom od retkih niških parkova, nije dobra ideja.
Najpre zato što je, kaže, iskustvo pokazalo da se u Nišu javne površine ne održavaju na adekvatan način i da svaka nova “intervencija” u prostoru loše stari, jer zahteva posebnu pažnju, koju ne dobija.
Mirić ističe i da pravljenje jezera podrazumeva konstruisanje ozbiljnog sistema za održavanje. Praksa je, sa druge strane, pokazala da se fontane u Nišu ne održavaju na adekvatan način, te građani/ke mogu opravdano da sumnjaju da će tako biti i sa jezerom.
Znajući da su naše fontane smetlišta, ja očekujem da i to veštačko jezero, bara, baruština, šta god bila, bude loše održavana i bude smetlište. Ako nam fale jezera, neka čelnici grada okrenu glavu prema školskom dvorištu posle kiše i videće da mi jezera već imamo. Na tom nivou se loše održavaju javne površine da baruštine i jezera u Nišu ima gde hoćete – smatra arhitektica.
Postavila je i pitanje koliko Niš ima javnih česama i koliko njih zaista radi tokom godine, jer bi jezero zahtevalo još komplikovaniju infrastrukturu. Jedna od tih česama je i “Puž” po kojoj je Čair poznat, a koja se godinama ne održava kako bi trebalo i vrlo često je poplavljena.
Ako neko ne ume da učini gradsku česmu higijenski održivom i ispravnom i obezbedi da ona radi veći deo godine, što mislite da ja kao građanka treba da dam njima poverenje da će jezero da radi i da bude čisto i lepo i da u njemu žive srećne patke? Ja kao Nišlijka i kao arhitektica, poučena iskustvom koje sam za vreme svog profesionalnog života stekla živeći u Nišu, smatram da svaka komplikacija u prostoru, u ovom slučaju Čairu kao javnom prostoru, nije dobra ideja – ističe Mirić.
Potrebno bolje održavanje postojećih i izgradnja novih parkova
Projekat rekonstrukcije parka, koji su nazvali “Čair sutra”, Zavod za urbanizam prvo je predstavio u jeku predizborne kampanje krajem maja, kada je izborna lista SNS nosila naziv “Niš sutra”. Tada su objavili i virtuelni prikaz u kome nije bilo veštačkog jezera i naveli da je u planu izgradnja novog savremenog mobilijara, prostora za igru najmlađih, učionica i vežbaonica na otvorenom, kao i terena za odbojku na pesku, skejt parka i staze za rolere.
Arhitektica Mirić kaže da bi podržala ideju pravljenja novog parka tamo gde ga nema, ozelenjavanja grada umesto seče drveća, kao i ozbiljnu organizaciju održavanja Čaira i onoga što već postoji u njemu.
Osim trenutno aktuelne rekonstrukcije parka, koja podrazumeva i dodatne sadržaje za sportske aktivnosti, Mirić je podsetila i na ranije najavljenu izgradnju Gimnastičkog centra pored Čaira.
Smatram da je Čair nešto mnogo lepo, jedan od većih resursa našeg grada. Smatram da je on bitna stavka kvaliteta mog života kao majke sa malim detetom i uopšte se ne radujem dodatnom popločavanju i pravljenju specifičnih sadržaja koji ne mogu svi da koriste. A pre svega ne mogu deca, stariji, šetači, građani koji se ne bave nužno specifičnim sportovima, jer takvih je malo. Malo je gimnastičara, a puno je šetača i rekreativaca – zaključuje arhitektica.
Dodaje i da je infrastruktura Niša nastala šezdesetih godina i da građani/ke sa puno privilegija koriste ono što je tada urbanizovano. Pitanje je, kaže, “koliko smo to unapredili, a koliko lošim održavanjem unazadili”, pa i iz te pozicije nema poverenje u ovaj projekat.
Šta drugi predstavnici struke misle pokušali smo da saznamo i od predstavnika Društva arhitekata Niša, ali odgovora nije bilo do objavljivanja teksta.
U Nišu nije praksa da se građani/ke pitaju o ovako važnim projektima i promenama, te je tako i ovoga puta samo saopšteno šta je sve u planu. Naveli su i da je idejno rešenje JKP Mediana predstavila Svetskoj banci koja je, zajedno sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, raspisala konkurs za finansiranje ovakvih projekata.
