Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Upoznajte Terezu Kiš Miljković – ženu i majku koja, kako kaže, žonglira između raznih poslova, porodice i svog hobija, a najviše vremena posvećuje savetodavnom radu sa trudnicama i majkama, kao vršnjačka savetnica za dojenje. Tereza je predsednica udruženja građana Info centar, sa kojim kontinuirano radi na podizanju svesti o značaju dojenja i pružanju podrške trudnicama i majkama. Sa ženama radi volonterski, a trenutno se priprema za pružanje pomoći trudnicama i majkama dece mlađe od dve godine u osetljivoj populaciji migranata, u Grčkoj.
“Žene u raseljanju i vanrednim situacijama imaju povećan rizik od prestanka dojenja. Treba im direktna pomoć, a ne samo motivacione poruke. Potrebna im je realna praktična pomoć“, kaže Tereza, u razgovoru za Media i reform centar Niš, i napominje da se svi strahovi materinstva mogu jako intenzivirati u stresnim situacijama izbeglištva.
Iako iza sebe ima dugogodišnje iskustvo, Tereza kaže da joj rad sa osetljivim kategorijama društva predstavlja veliki izazov: “Iskreno, pored svog znanja i iskustva koje imam, ovo će biti nešto izuzetno zahtevno. Ono što mi predstavlja dodatno opterećenje je to što kao volonter imam obezbeđen samo smeštaj, pa se oslanjam na donacije kako bi prikupila nešto sredstava za troškove puta, ishranu i slično”, objašnjava Tereza, pozivajući sve koji su u mogućnosti da pruže makar minimalnu novčanu podršku, jer je do njenog odlaska ostalo manje od 10 dana, a do sada je prikupila manje od polovine planiranih sredstava.
Migrantkinje, kao i sve druge žene imaju jako mnogo problema sa uspostavljanjem i održavanjem dojenja, kaže Tereza, i dodaje: “Deca se rađaju „u putu“, majke su u konstantnom su strahu od toga da li će znati i/ili moći da doje, da li imaju dovoljno mleka, da li im je zbog loše, neredovne ishrane mleko dovoljno kvalitetno za dete… U ovakvim situacijama prelazak na adaptirano mleko predstavlja jako velik rizik ne samo za zdravlje bebe, već i bukvalno za njen život. Nehigijenski uslovi, nemogućnost da se obezbedi adekvatna hrana za bebu, izuzetno povećan rizik od pothranjenosti, ugroženost zbog bakterija, virusa… Sve to jako ugrožava živote beba, a svaki život je dragocen. Beba je beba bez obzira na to gde se i kako rodila, i svaka zaslužuje najbolju moguću podršku da raste zdravo”, kaže Tereza.
Opuštenost, samopouzdanje i podrška najbitniji kod dojenja
Žene od savetnice za dojenje, pre svega, dobijaju konkretne i ispravne informacije još u trudnoći – kako da se pripreme za dojenje, da znaju šta ih čeka, kako sprečiti potencijalne greške, a zatim ako ipak i dođe do neke od njih, kako ih najlakše i najbrže ispraviti. “Ono što stvarno želim da im prenesem, a nadam se i da uspevam, je to da moraju biti opuštene, da imaju poverenja u sebe, svoju bebu, u svoje telo i da se sve teškoće na koje naiđu najčešće mogu rešiti lako i brzo, ukoliko se jave na vreme. Što više čekaju teže je rešiti problem”, upozorava Tereza.
Ona dodaje da je i uloga očeva izuzetno važna. “Očevi mogu da pruže jako značajnu podršku, pod uslovom da se, kao i buduće majke, edukuju na vreme, kako bi znali da prepoznaju probleme i da podsete majku svog deteta kako da reši nastali problem na adekvatan način. Oni su prva linija odbrane dojenja od nepotrebnog uvođenja adaptiranog mleka”, kaže Tereza ističući da su međusobno razumevanje i emocionalna potpora u ovim trenucima od posebnog značaja. “Dojenje zaslužuje svu moguću podršku, koju može svako od nas da mu pruži na svoj način. Treba imati u vidu da su žene i bebe najosetljivije u tom periodu, i jako je važna svaka reč ili čin podrške.”
Zadovoljna majka i njena zdrava napredna beba – najveća satisfakcija
Inače, Tereza je počela da se interesuje za oblast dojenja zbog izuzetno slabe dostupnosti informacija koje su majkama potrebne, i zbog toga što se, kako kaže, uglavnom barata poluinformacijama i mitovima.
“Još krajem devedesetih kada sam i sama bila trudnica, zbog nedostatka informacija o dojenju počela sam da istražujem kako dojenje funkcioniše i da, radi sebe i svog deteta, učim o ovom načinu ishrane beba. Vremenom sam počela da usavršavam i delim svoje znanje među svojim poznanicama i prijateljicama, a kako je vreme prolazilo dolazila sam u kontakt sa sve većim brojem majki koje su mi se same obraćale za savet. Primećujem da su žene veoma spremne da traže ovu vrstu pomoći, i rado poslušaju savete koje im ponudim.”
Na pitanje otkud želja, volja, energija i inspiracija za ovako emocionalno zahtevno volontersko angažovanje, Tereza navodi da je njena najveća satisfakcija zadovoljna majka i njena zdrava napredna beba. “Ništa ne pruža tako dobru motivaciju kao poruka majke koja je uspela da prevaziđe probleme na koje je naišla. Uz to posebno su mi drage poruke koje dobijam od onih koje mi se nisu direktno obratile pitanjima, već su, čitajući tuđa iskustva ili tekstove koje objavljujem, uspevale same da prođu kroz ceo proces dojenja svog deteta bez problema.”
Ono što Terezu posebno raduje je to što se njen rad sve više širi, ne samo u Srbiji već i po čitavom Balkanu. Dodaje da sa sa rastom broja uspešnih iskustava sa dojenjem i stav šire javnosti menja na bolje, pa se sve češće mogu čuti priče o uspešnom dojenju. “Žene postaju sve veća podrška jedna drugoj”, zaključuje.
Nakon povratka iz Grčke Tereza će nastaviti sa radionicama o dojenju, a ima planove i za dodatno usavršavanje. “U međuvremenu planiram, koliko mi vreme i obaveze budu dozvoljavale, da i dalje budem u svakodnevnom kontaktu sa trudnicama i majkama, kao i do sada, posredstvom Fejsbuk stranice „Moja podrška dojenju“, a i dalje ću objavljivati tekstove na sajtu Superbeba i truditi se da pomognem što većem broju žena.”
Tereza, na kraju razgovora za Media i reform centar, poručuje budućim majkama da se pripreme za dojenje, jer “porođaj dođe i prođe, a dojenje je nešto što traje mnogo duže. Razmišljajte o tome na vreme!“
