Čair, februar i Žućkova levica

Kup Radivoja Koraća u niškoj Hali Čair; foto: Aleksa Rančić

Najlepši period za ljubitelje košarke u gradu na Nišavi svakako je februar, mesec u kome se već tradicionalno u Nišu održava završnica Kupa Radivoja Koraća. Mnogi sportski događaji i završni turniri širom sveta imaju svoje karakteristike i specifičnosti, koje ih čine jedinstvenim. Ako je Garmiš-Partenkirhen prva pomisao na četiri skakaonice, Atina simbol Olimpijskih igara, a Cirih grad u kome kraljica sportova predstavlja najveći spektakl, za mene je Niš prva asocijacija kada se pomene Kup Radivoja Koraća.

Jedno od najaktuelnijih pitanja među Nišlijama nakon novogodišnjih i božićnih praznika jeste: „Idemo na Kup?“ Taj vid euforije sigurno predstavlja i jasan znak čelnicima KSS-a da nema boljeg mesta za organizovanje ovako značajnog turnira od Niša. Dobro je bilo gledati i pratiti uspehe reprezentacije Jugoslavije u Istanbulu i Indijanapolisu kraj malih ekrana, igrati basket na novootvorenom sinalko terenu u osnovnoj školi, i rano buđenje zbog Sakramenta bilo je okej. Ipak, pravo košarkaško učenje i prvo razumevanje ove igre dešavalo se iza zapisničkog stola, na Kupu, u tada još nerenoviranoj Hali „Čair“.

Radost što je moj grad izbor za ovakvu manifestaciju doživeo sam još na svom prvom odgledanom Kupu, i to ne zbog kvaliteta košarke, koja je nesumnjivo bila vrhunska, već zbog onih drugih stvari, koje ne može da isprati zapisnički sto i koje ne ulaze u statistiku koju će vam reći Slobodan Šarenac. Iz godine u godinu, iz sezone u sezonu, sve više košarkaških legendi dolazilo je sredinom februara u naš grad da bude deo spektakla, što je za nas klince bio dodatni motiv da se nađemo u hali i u pauzama između dve utakmice pohrlimo ka loži ne bismo li se slikali ili uzeli autogram. Popodnevna smena u školi za vreme Kupa nije nam bila baš omiljena, u tom slučaju četvrti i peti čas provodili smo praveći taktike i analize da li je bolje ići na Hemofarm ili FMP u finalu, što i nije bilo toliko loše s obzirom da bi nas već sledeće nedelje čekao PAO, CSKA, Barselona ili Makabi.

U našem gradu na Kupu su igrali skoro svi sadašnji reprezentativci, mnogi igrači koji su kasnije karijeru nastavili u NBA ligi, a predvodili su ih vrhunski stručnjaci, koji su danas u velikim evropskim klubovima. Kup u Nišu predstavlja i sjajnu priliku da se mnogi klubovi iz malih sredina afirmišu i u najboljem svetlu predstave mesto iz koga dolaze i na taj način pokažu da se košarka ne igra samo u Beogradu. Utakmice u kojima vode duele sa nekim od naših najboljih igrača svakako će i za njih predstavljati podstrek i dati im dodatni motiv za još veći rad u daljoj karijeri.

Uz sjajnu organizaciju, koja je svake godine sve bolja i bolja, zaštitni znak Kupa postala je i niška publika, za koju se može reći da je prava „košarkaška“, te se čuveno skandiranje navijača Partizana i Zvezde „Kup je naš“ sasvim slobodno može prevesti u „Kup je Niš“!