Iz Ministarstva odbrane kažu da je najizvesnije da će ovaj vojni kompleks ustupiti Ministarstvu pravde kako bi se tu smestili pravosudni organi. Uz to, potvrđuju informaciju da je mnogo državnih i javnih ustanova bilo zainteresovano za korišćenje ovog prostora.
Kako stoji u dopisu Ministarstva odbrane, kasarna „Filip Kljajić“ proglašena je spomenikom kulture, pa se zbog toga mora koristiti samo u javne svrhe, na šta obavezuju Zakon o javnoj svojini i Zakon o kulturnim dobrima.
Vojni kompleks „Filip Кljajić“ prostire se na površini od preko 3,2 hektara, gde je smešteno 13 objekata visokogradnje koji zauzimaju više od 11.236 kvadratnih metara.
Užičku kasarnu „osvojili“ umetnici
Umetnici iz Užica su napuštenu kasarnu „Četvrti puk“ iskoristili mnogo kreativnije, pa su deo ove zgrade pretvorili u prostor za stvaranje i izlaganje svojih dela.
„Veliki broj mladih umetnika, koji su se vraćali sa fakulteta likovnih umetnosti u grad, nije imao prostor za rad, a imali su potrebu za tim. Trebalo je udružiti se i osvojiti neki prostor: videli smo kasarnu, poslali dopis opštini i tako je sve krenulo“, priča Aleksandar Dimitrijević, predsednik Udruženja vizuelnih umetnika iz Užica.
U bivšoj kasarni svakodnevno stvaraju vajari, slikari, video i multimedijalni umetnici. U prizemlju zgrade je i galerija „Reflektor“, gde se, kako kažu umetnici iz ovog udruženja, izložbe ne organizuju standardno. Bitno im je, dodaju, da tu što više mladih umetnika prezentuje svoj rad i realizuje sopstvene projekte, odnosno da im pomognu da karijeru započnu baš u ovoj galeriji. Kako kažu, dozvoljeno je da se, za razliku od većine galerijskih prostora, čak i slika po zidovima, ako je takav koncept izložbe. Bitno je samo da se po završetku izložbe sve vrati u prvobitno stanje.
Prilagoditi nekadašnju kasarnu u umetnički prostor nije bilo lako, ističe konceptualna umetnica Marijana Ćurčić, ali su im sugrađani mnogo pomogli kada su početkom 2017. godine počeli sa renoviranjem kasarne. Osim firmi koje su pomagale novčano ili su obezbedile materijal za rad, veliku pomoć imali su i od učenika Tehničke škole, koji su, obavljajući stručnu praksu, kompletno sredili zidove visoke četiri metra.
„Ja sam tu od samog početka, od dana kada smo prvi put otvorili vrata i videli kako izgleda prostor koji se 15 godina ne koristi u vojne svrhe. Sređivali smo prostor pola godine, svakodnevno, ogroman je posao bio samo iznošenje đubreta ostalog za onima koji su ovde ulazili nakon zatvaranja kasarne. Bilo je neophodno srediti i prozore, i napraviti rasvetu i sve što je potrebno za rad galerijskog prostora“, priča Ćurčić i dodaje da je vrlo bitno to što su najpre sami sebi dokazali da stvari mogu da se promene ukoliko se uloži veliki trud i ako svi imaju veru.
„Ostvarili smo ono što smo želeli i sigurno i neko u drugom gradu može da napravi nešto slično. Mi se pre ovoga nismo ni poznavali, a ispostavilo se da smo super ekipa, samo zato što nas povezuje isti cilj. Videli smo da stvari mogu da se pomere sa mrtve tačke, a ko zna dokle mogu da idu“.
